Потражња за ИТ стручњацима опала, компаније се окрећу усавршавању запослених и повећању плата

Истраживање “Шта то раде програмери“, спроведено међу 120 доносилаца одлука из ИТ компанија и више од 230 запослених, показало је да највећи проценат менаџера у овом сектору чине Миленијалци.

“Затим иду ‘бејби бумерси‘, генерација Икс. Док је генерација З полако ушла у ИТ и они сустижу миленијалце као запослени“, рекла је Јелена Здравковски из "Осигураника".

Наводи да су, у односу на прошлу годину, бенефиције у ИТ сектору у благом паду, посебно код тим билдинг активности.

“Међутим, оно што је важно јесте да запослени заиста јесу задовољни тим бенефицијама и даље. На прво место свакако је бенефиција рада од куће. Дакле, 89 одсто запослених има ту могућност у ИТ-у. Прошле године је то било 95 одсто. Дакле, постоји пад, али није толико значајан”, каже Здравковски.

На другом месту бенефиција којима су запослени задовољни налази се добровољно здравствено осигурање, које је обезбеђено за 72 одсто запослених, слично као прошле године. То је, иначе, и нешто што се сматра бенефитом који је неопходно имати као ИТ компанија.

Марко Вучетић са сајта “Hello World” објашњава да само 10 одсто запослених ради искључиво од куће, а да је најзаступљенији хибридни модел у којем се неколико дана ради од куће, а неколико из канцеларије.

“И у нашем истраживању хибридни модел рада се заправо показао као победнички. Дакле, запослени који раде на овај начин, комбинују канцеларију и рад од куће, показали су највеће задовољство бенефицијама, најбољу повезаност са колегама, и оно што је јако важно, најбољи баланс приватног и пословног живота“, рекао је Вучетић.

Велики проценат запослених има обезбеђен неки вид подршке психо-физичком здрављу.

“У Србији тренутно 39 одсто запослених у ИТ-у нема обезбеђен ниједан ‘well-being‘ програм подршке. Остатак има. To су углавном неки фитнес програми. А осим тога, у оквиру ‘well-being‘ ми имамо и психолошко саветовање један на један. То су неке едукације, ‘wебинари‘, докле то је једно широко поље", рекла је Јелена Здравковски.

Истраживање је показало и да је 77 одсто програмера, односно ИТ-еваца, током године осетило повећани стрес, бригу, пад расположења.

"Дакле њима дефинитивно ти програми јесу потребни“, рекла је Јелена Здравковски.

Ту је, како каже, дошло до мимоилажења између компанија и запослених.

Док је 87 одсто ИТ-еваца изјавило да би, када би им компанија то пружила, они користили програм психолошког саветовања један на један, у Србији тренутно то обезбеђује само 22 одсто послодаваца.

Што се тиче понуда за посао, Вучетић каже да је тренд запошљавања у ИТ-у ове године по први пут опао, али да глобална криза није у већој мери погодила Србију.

“Чак 53 одсто компанија је одговорило позитивно што се тиче повећања зарада у ИТ-сектору у 2024. години за до 10 одсто и то је добар податак, имајући у виду све ове факторе које смо наводили раније. Тако да очекујемо да се ИТ-сектор некако развије и даље расте, али не у можда неким обимима како је то заправо било пре пар година”, рекао је Вучетић.

Велики проценат запослених има обезбеђен неки вид подршке психо-физичком здрављу.

“У Србији тренутно 39 одсто запослених у ИТ-у нема обезбеђен ниједан ‘well-being‘ програм подршке. Остатак има. To су углавном неки фитнес програми. А осим тога, у оквиру ‘well-being‘ ми имамо и психолошко саветовање један на један. То су неке едукације, ‘wебинари‘, докле то је једно широко поље. И оно што је ове године приметно јесте да је 77 одсто програмера, односно ИТ-еваца свих, осетило током године повећани стрес, бригу, пад расположења. Дакле њима дефинитивно ти програми јесу потребни“, наводи Вучетић.

Ту је, како каже, дошло до размимоилажења између компанија и запослених.

Док је 87 одсто ИТ-еваца изјавило да би, када би им компанија то пружила, они користили програм психолошког саветовања један на један, у Србији тренутно то обезбеђује само 22 одсто послодаваца.