Ромкиње у Србији – тек трећина заврши основну школу, децу рађају пре пунолетства, а свака трећа жртва насиља

Ромкиње у просеку живе 48 година, многе без личних докумената. Већина је неписмена. Тек трећина заврши основну школу, а само 0,1 одсто добије факултетску диплому. Осим што напуштају школовање, рано улазе и у брак. Свака трећа је жртва насиља. То показују резултати истраживања о женским правима Ромкиња у Србији.

На путу до својих права, бирају да се боре против стеротипа и предрасуда, иако су готово свакодневно, како кажу, изложене дискриминацији.

"Када сам посао преко огласа тражила и јављала се на телефон, све је било у реду док се не појавим. Када се појавим, то буде сасвим другачије", каже Уна Бериша, новинарка Првог програма Радио Београда – Ромска редакција.

Уметница Наташа Тасић Кнежевић истиче да је највећа предрасуда да им је место у одређеним професијама. "Да ми ван тих професија не можемо да успемо, што значи чишћење или неке занатске професије", додаје.

"Живот у тим изолованим ромским насељима је велики камен спотицања. Њима је јако тешко да изађу из тог миљеа у ком се донекле осећају безбедно и сигурно и само улажење у институције је велика траума за жену Ромкињу", напомиње Нада Ђуричковић из Ромског центра за жене и децу "Даје".

Многе Ромкиње приморане су на дечији брак, па им неретко буде прекинуто или ускраћено школовање. Материјално зависе прво од оца, а касније од мужа.

"Свака друга Ромкиња роди своје прво дете пре пунолетства. Постоје подаци који кажу да имамо случајеве да су чак девојчице узраста од 11 година рађале своје прво дете", истиче Јелена Маринковић, координаторка истраживања координаторка истраживања "Женска права Ромкиња у Србији".

Свака трећа доживела је физичко насиље, а сексуално свака друга. Многе не знају да не би требало да трпе насиље. Не знају ни од кога да траже помоћ.

"Ромкиње које покушају да приступе сигурним кућама у око 30 посто случајева су онемогућене у томе, а већина њих приликом боравка у сигурним кућама доживљавају непријатности и дискриминацију", наводи Маја Шкорић, координаторка истраживања "Женска права Ромкиња у Србији".

Кључ је, пре свега у обрзовању, кажу упућени. За решавање постојећих проблема жене морају знати своје права и бити упућене у могућности како да их остваре.