Код маме и тате и после тридесете - зашто се млади у Србији тешко осамостаљују

Становање са родитељима и после тридесете године у Србији одавно је уобичајена појава. Узроци су многобројни, а последице могу да се одразе на самосталан живот у познијим годинама, појединима и на развој каријере. Миљана Пејић из Кровне организације младих Србије каже за РТС да је тешки економски положај у коме се млади налазе, разлог због којег се млади касно осамостаљују. Према речима Иване Антонијевић из Министарства омладине и спорта економски фактор је тај који утиче да се млади теже и спорије осамостаљују, али утицај има и породица, менталитет и навике које смо стекли. Указује да је економско оснаживање младих приоритет државе, те да предвиђа и имплементира мере које се тичу бољег економско-социјалног положаја младих.

Миљана Пејић из Кровне организације младих Србије каже за РТС да економска ситуација управо диктира то да ли ће се млади и када осамосталити, што показују досадашња истраживања.

"Колико економска ситуација управо диктира да ли ће се они осамосталити и економски и стамбено говори нам то да од оног броја младих који тренутно живе са породицом тек 18 процената је рекло да жели да живи са породицом односно да ту остаје јер им је тако лагодније, а остатак дакле велика већина негде нема услова и не може да се осамостали зато што су цене некретнина прескупе", каже Пејићева.

Указује да су истраживања показала да се млади највише исељавају из својих родних места због образовања и могућности да се запосле.

"Истраживали смо ове године и објавили смо податак у алтернативном извештају о положају и потребама младих, да од те трећине младих која се исељава из својих родних места највише то раде због прилика за образовање, дакле образују се у другим местима не у оним где су рођени, имају много више прилика за посао који опет наравно може да им омогући да имају довољно велика примања да би се они осамостали или да би нашли бољи животни стандард што их негде занима", наводи Миљана Пејић.

Говорећи о заради младих и колико се она разликује од просечне плате у Србији наводи да примања изнад 80.000 динара, колико је негде сада минимум за неку основну потрошачку корпу има тек 23 процента младих, а да 60 одсто младих не зарађује уопште.

"Дакле свака пета млада особа је у могућности да себи приушти потрошачку корпу која је тренутно важећа, а осталих четворо од то петоро нажалост нема ту прилику. Такође смо добили податак ове године и да 60 процената младих не зарађује уопште", наводи Пејићева.

Антонијевић: Више разлога због којих се млади не одлучују да се осамостале

Ивана Антонијевић из Министарства омладине и спорта међутим каже да је важна шира анализа података, као и да постоје две групе разлога због којих се млади не одлучују да се осамостале те објашњава зашто су у Србији просечне године када се млади одлучују за напуштање примарне породице - више од 30 година.

Према њеним речима разлози су структуралне природе у вези са системом и са социјално-економским положајем, а друга група разлога су део културолошког и менталитетског порекла.

"Када причам о овај првој групи можемо издвојити три подгрупе разлога због којих се млади не одлучују тако лако на осамостаљење. Прва је дужина школовања, између осталог и подаци који показује Алтернативни извештај Кровне организације младих али и наши извештаји који радимо сваке године показују да већина младих који су испитани су управо млади који су у процесу школовања. Високо школовање је доступније и са те стране и дужина школовања у Србији некако мало дуже него што је просек у Европској унији", наводи Антонијевићева.

Указује да други део разлога чине прилике за запослење.

"Осамостаљивање није само процес куповине стана, оно носи цео аспект који мора да се испуни да би млади људи имали прилику да када се осамостале могу да наставе у животу по одређеним критеријумима и просто да имају животни стандард који је довољан и трећи ниво тих разлога односно оно што је нешто на шта најмање можемо утицати јесте могућност за куповину некретнине и могућност за осамостаљивање", каже Антонијевићева.

Указује да у процесу осамостаљивања поред економских фактора утицај има и породица.

Имплементација гаранције за младе

Незапосленост младих је проблем не само Србије, већ и земаља у региону, али и Европске уније. Оно што је конкретан план јесте програм имплементација гаранција за младе, који је као обавезу Србија преузела у јулу 2021. године. Реч је програму који је од 2013. до 2023. године смањио незапосленост у земљама Европске уније за десет одсто.

Истиче да је економско оснаживање младих приоритет државе, да држава предвиђа и имплементира мере које се тичу бољег економско-социјалног положаја младих.

Донете су Стратегија запошљавања у Републици Србији за период од 2021. до 2026. године, Акциони план за период од 2021. до 2023. године за спровођење стратегије запошљавања у Републици Србији за период од 2021. до 2026. године.

"Поред ових стратегија јако је важно да поменем да Република Србија има и Стратегију за младе за период до 2023. до 2030. године. Оно што бих волела да изузетно издвојим као важан корак ка ком ће Србија кренути, а који ће допринети бољем социјално-економском положају младих људи и прилици да добију прво запослење је Имплементација гаранције за младе, програма Европске уније где ће Србија од ове године кренути у пилотирање односно три филијале Националне службе у 22 општине кренуће примену имплементације", наводи Антонијевићева.

Цело гостовање Иване Антонијевић и Миљане Пејић у Дневнику 1 можете погледати у видеу на почетку текста.