У Србији се једе три пута више хлеба него у земљама Европске уније

Храна која се купује на пијацима и маркетима у Србији релативно је доброг квалитета и њу контролишу три инспекције ресорног министарства. У Србији се у односу на земље Европске уније једе три пута више хлеба, али мање меса. Србија има добре оцене кад је реч о безбедности хране и доступности становништу. 

"Ми одговорно тврдимо да је храна коју грађани једу безбедна, а приликом увоза из иностраних земаља одмах по преласку границе ради се контрола и узорковање, самим тим та храна је безбедна", каже Ведрана Илић, помоћница министарке за пољопривреду.

Регионална привредна комора кроз своје програме подржава, пре свега, развој органске производње.

"Већа је одрживост такве производње, већа цена, могућност извоза, поготово у Западну Европу која јесте наше највеће тржиште, а она је, као што знамо, врло захтевна", каже Александар Милићевић, директор Регионалне привредне коморе Ниш.

Тако се у млекарској школи у Пироту ученици обучавају за органску производњу хране.

"И даље је то тај традиционални начин, имамо са заштићеним географским пореклом пиротски крављи качкаваљ и он се производи од органског млека, органске сировине", каже Марија Антанасијевић, из Млекарске школе у Пироту.

Уједињене нације кроз програм ФАО у Србији помажу трансформацију система хране. Циљ је већа производња, али и веће очување природе.

"Да произведемо довољно да та храна буде свима доступна, да буде здрава, да има довољно нутријената који свима требају, а да опет оставимо планету за генерације које долазе", каже Александар Ментов, национални координатор УН ФАО програма.

Храна чини више од 35 одсто потрошачке корпе, у пољопривреди ради сваки седми запослени, а петина извоза оствари се у овој области.