Колегијум РТС-а: Чим замиришу избори, почне "сезона лова” на Јавни сервис

Чим замиришу избори, почне "сезона лова” на РТС.

Тако су у једном дану примедбе на извештавање РТС-а изнели и представници дела опозиције и премијерка Србије, заборављајући да оваква пракса није својствена политичарима из земаља Европске уније којој тежи и наша влада и део наше опозиције.

Када парламентарне странке упуте писмо с молбом, захтевом или неком примедбом Јавном медијском сервису, то РТС прима са највећом озбиљношћу. Али није једноставно озбиљно прихватити захтев дела парламентарне опозиције упућен РТС-у у уторак, 12. септембра, пре свега због обиља неистина, контрадикторности и очигледног неразумевања рада медија.

Тешко је и разумети, а камоли спровести у дело захтев за увођење додатних дебатних емисија, али у којима неће обавезно бити представника "друге стране”. Или кројење програмске шеме "лењиром” у времену када је тај посао дигнут на ниво науке. Шта тек рећи за процентуалну расподелу медијског простора на основу изборних резултата? Сложићемо се са предлагачима да то "није мешање у уређивачку политику Јавног сервиса”. То је потпуно преузимање уређивачке политике у коју се уредништво више "не меша", већ посао ради по диктату странака.

Збуњени оваквим захтевима, више нисмо сигурни да ли да као велики комплимент схватимо признање парламентарних опозиционих странака да током званичне предизборне трке РТС ради поштено чак и по њиховом критеријумима. По томе смо јединствени међу медијима у Србији и драго нам је што се тај принцип Јавног сервиса види и уважава.

Неки захтеви су нам нејасни. У дебатним емисијама на РТС-у опозиција је до сада добијала педесет одсто простора, а сада се тражи да се то сведе на двадесет или тридесет одсто. И да се седамдесет до осамдесет одсто простора предвиђеног за политичке странке издвоји за владајућу коалицију, која је и сама била гласна у таквом захтеву, те можемо рећи да је о том питању постигнуто јединство власти и опозиције. Срећу кваре новинари и уредници који не раде на проценат, већ уважавају интересе друштва који се не поклапају нужно са изборном вољом истих грађана исказаном једном у две, три или четири године. Нема потребе да их подучавамо, знају то одлично и сами, да политички живот није искључиво страначки и да политика није само борба за власт, на изборима или другде.

Није необично, може се рећи да је то већ политичка традиција у Србији, да опозиционе странке организују протесте пред зградом Јавног сервиса. То јесте непримерен притисак који, нажалост, не примећују ни домаћа новинарска удружења, али пре свега ни комисије које у предизборно време у Србију шаље Европска унија и којима је летак у дворишту једне телевизије веће зло од насилног упада у РТС.

Затечени смо сазнањем да су се захтеви организатора протеста, за које су до јуче говорили да их је народ спонтано организовао, који су се из суботе у суботу јавно клели да од њих неће одступити ни за милиметар, преко ноћи свели на један једини захтев – да им се "отвори простор" на РТС-у у складу са њиховим потребама, а на основу изборних процената. Те да ће се убудуће сви протести одвијати пред зградом Јавног сервиса у Таковској улици, иако на том месту и у тој згради није настао нити је подстицан ниједан проблем због којег су протести покренути. Или је можда проблем што се новинари РТС-а не понашају као суорганизатори и учесници протеста и на њих одлазе без вувузела? Напротив. РТС је, опет, једини медиј у Србији који се строго придржава закона и прописа, као и обавезе да буде друштвено одговоран, без калкулисања да ли је то рејтиншки или маркетиншки профитабилно.

Оно што смо веома озбиљно схватили јесу обећања организатора протеста под називом "Србија против насиља" да ће се са уредницима и менаџментом Јавног сервиса обрачунати насилно уколико предати захтеви не буду испуњени. Као и 5. октобра, наглашавају они, именујући притом запослене у РТС-у који би требало да буду мета незадовољних грађана. Нажалост, није новина да се у Србији одређеним новинарима обећава физичко насиље и да они због тога добију полицијску заштиту, јер знамо да су се таква обећања у прошлости остваривала. Новина је да то раде народни посланици, управо они који би требало први да стану у заштиту свих којима се у друштву прети, без обзира на то да ли се са онима којима се прети слажу или не.

Опет је питање зашто на обећани линч људи из РТС-а не реагују ни домаћа удружења новинара, ни Комисије ЕУ у Србији, ни – републички тужилац.

Не разумемо потребу да се заказује насилно упадање у зграду РТС-а ако управо они који то траже бивају позивани у политичке телевизијске дебате, ако се њихови скупштински наступи преносе уживо, а изјаве емитују у централним информативним емисијама. Може се уважити то да се не појављују онолико често колико они мисле да заслужују, али слутимо да ни унутар својих странака и коалиција о том питању немају јединствен став. У збиру, појављују се једнако колико и представници владајућих странака, осим ако се сваки наступ људи из државне администрације не "књижи” владајућим странкама.

Уместо што обећавају насиље, најбоље би било да представници политичких странака, било да су у парламенту или у телевизијском студију, покушају са конструктивном расправом и пристојним речником и понашањем, што не искључује жустрину. Недостају нам такви садржаји, грађани су их жељни, а у програмској шеми већ имају најбоље место.