Синдикати предлажу повећање минималца у два корака, међу привредницима нема консензуса

Почетком септембра Влада ће предложити ребаланс буџета јер држава има вишка новца, каже министар финансија и најављује да ће део тог вишка бити потрошен за помоћ пољопривреди, а део за повећање пензија и плата. Најављује, до 15. септембра и договор о повећању минималне зараде за наредну годину. Због повећаних трошкова живота синдикати су још у марту тражили ванредно повећање минималца са 40.000 на око 52.000 динара, колико кошта и минимална потрошачка корпа.

Преговори без договора – епилог је првог састанка радника, послодаваца и Владе. Сагласни су да минимална цена рада мора да се повећа, али не и колико и од када.

Синдикати подсећају да је још 2018. године договорено да од 2021. минимална зарада прати минималну потрошачку корпу.

Кажу да не желе да изазову јак удар на привреду, па предлажу да повећање иде у два корака.

"Ја сам дао један предлог да 15 посто идемо сад од 1. септембра, а 20 посто да идемо од следеће године. Или да се нађемо на тој некој минималној потрошачкој корпи која је сада 51.784 динара“, каже Зоран Марковић из Савеза самосталних синдиката Србије.

Указује да су, према подацима АПР-а, привредна друштва у 2022. години имала 7,3 милијардe евра профита или 26,3 посто више него што су имали претходне године.

Нема сагласности ни међу привредницима

У Унији послодаваца су задовољни привредним растом, али подсећају да су многи и затворили фирме.

Пре свега због мањка радне снаге, готово 66 одсто привредника јесте за повећање минималне цене рада која је тренутно 230 динара по сату, aли ни међу њима нема консензуса.

Неки би тај износ дуплирали, углавном они који послују у престоници.

Фирме у неразвијеним подручјима, кажу у Унији, не би издржале повећање веће од свега неколико динара.

"Дефинитивно постоји простор за раст минималне цене рада, оно што послодавци очекују је да, као и претходних година, дође до неких уступака у смислу смањења пореза и доприноса и повећање неопорезивог дела. То је просто тренд који постоји последњих пет година", истиче Љиљана Павловић из Уније послодаваца Србије.

Средином септембра ће се знати колико је повећање минималца

Држава је већ скинула намете са половине минималне зараде. Да ли ће терет повећања минималца опет поделити с привредом и за колико – знаће се средином септембра.

"Преговори о минималној заради су веома важни јер повећање минималца увек гура и просечну зараду на горе за све. Повећање не треба да буде огроман скок у једној години како би послодавци могли да издрже то оптерећење, али и да се нађе мера и одржи животни стандард радника. Према последњим подацима око 250.000 људи у Србији прима минималац, што је око 10 одсто укупног броја запослених", истиче министар финансија Синиша Мали.

Уколико се радници и послодавци не договоре, коначну одлуку о минималној цени рада доноси држава.

Крајем јула председник Републике најавио је да ће минимална зарада бити повећана до краја године на 400 евра.