Ђурђевић за РТС: Поплавни талас из региона стиже у Србију за четири дана, имамо времена да реагујемо

Драматичне слике поплава стижу из Словеније, у Хрватској реке бележе рекордне водостаје. Климатолог Владимир Ђурђевић рекао је за РТС да ће талас високог водостаја стићи у наредна четири дана у Србију. Сава је велика река, поплавни талас дуго путује, имамо времена да реагујемо, напоменуо је Ђурђевић. Ниво Саве у Београду порашће за два метра, али смо далеко од нивоа који се сматрају припремом за одбрану од поплава, рекао је Ђурђевић.

Још се санира штета, поправљају полупани прозори, расклањају оборена стабла, рашчишћава блато и муљ после невременена које је протеклог викенда протутњало нашом земљом, а јуче после подне нови пљускови праћени ветром. Реке у Хрватској бележе рекордне водостаје.

Гостујући у Јутарњем програму РТС-а, климатолог Владимир Ђурђевић рекао је да ће талас високог водостаја стићи у Србију у наредна четири дана.

"Мислим да ће ниво Саве у Београду порасти за два метра, али смо далеко од нивоа који се сматрају припремом за одбрану од поплава, од редовне и ванредне одбране од поплава", каже он.

Додаје да имамо довољно простора у речном кориту да примимо и више воде него што ће доћи за четири дана. "Кад ће бити врх таласа високог водостаја је питање, али ће у наредних шест-седам дана да се смири ситуација", напомиње климатолог.

Објашњава да Сава на свом току има више ретензија, односно места где може вода да се испусти, неки пут плански а неки пут то природа сама ради.

Те ретензије могу да прикупе велику количину воде и да смање поплавни талас у тренутку када дође до Београда или када буде код Шапца и Сремске Митровице.

"Није ситуација толико критична да будемо посебно забринути, треба пратити неуобичајене ситуације или стања", подвукао је Ђурђевић.

Према његовим речима, Сава је велика река, тај талас дуго путује. "Имамо времена да реагујемо ако се нешто случајно промени. Можемо бити сигурно да ништа страшно неће да се деси", закључио је Ђурђевић.

Наредних дана без падавина у региону

Наредних пет-шест дана у целом региону скоро да неће бити падавина. "Данас се рецимо у Србији очекује нешто падавина на самом југу земље", наводи он.

"Тако да у том смислу опет можемо бити сигурни да ово што је тренутно стање у Сави неће бити погоршано неким додатним падавинама у региону. У том смислу и та информација нам иде на руку да нећемо потенцијално ући у неке ризичне ситуације", истакао је Ђурђевић.

Данас сведочимо екстремним догађајима

Многе је изненадила та количина воде која се излила и задржала на површини.

"У Словенији не бацају смеће у речна корита што се често код нас помиње као разлог поплава. Вероватно исто добро држе речна корита, шишају стално траву. Али ипак су им се десиле овакве поплаве", указао је Ђурђевић.

"То нам само показује колико је клима промењена. Једноставно климатски услови су се толико променили да ови екстреми који се данас дешавају су били скоро потпуно немогући у прошлости", додаје он.

Тако да ми сведочимо данас екстремним догађајима који су за прошлост били незамисливи, напомиње Ђурђевић.

Морамо мењати начин одбране од поплава

"Ако сте пре 50 година имали кућу која се налазила ван плавне зоне, она се више данас не налази ван плавне зоне. Зато што данаске кише могу да буду јаче и плавна зона може да буде већа. Тако да бујична поплава може да однесе куће и објекте са веће површине него што је то пре било. Тако да је једноставно промена климатских услова довела до тога да је већа површина око реке данас у ризику од поплава него што је била у прошлости", објаснио је климатолог.

Сматра да морамо да мењамо нашу инфраструктуру и начин одбране од поплава да се овакве ствари не би дешавале, што није лак задатак.

У наредних 30 година видећемо додатне климатске промене. Тако да неће само први ред кућа да буде угрожен него ће бити угрожен и други ред, рекао је Ђурђевић.

Како да се понашамо у ризичним условима

Сваки пут и кад се мало више наоблачи, људи се мало уплаше шта ће да се деси, али у том смислу, како каже Ђурђевић, треба да научимо како да се понашамо у ризичним условима.

Према његовим речима, један од тих делова новог понашања јесте мало детаљније праћење временске прогнозе.

Хидрометеоролошки завод има редовне извештаје и најаве упозорења где може да се види који делови Србије су угрожени у ком тренутку. Неке од тих упозорења могу да се дају неколико дана унапред, некад мора да се прати прогноза из сат по сат.

Ђурђевић каже да апликације могу да буду корисне, али потребна је надоградња тог система за ране најаве упозорења где би људи аутоматски добијали поруке на мобилним телефонима - значи не би добијали СМС поруке сви, само рецимо, они према којима се облак креће.