Кријумчарење миграната све развијеније и скупље, Ђуровић објашњава зашто је Србија у небраном грожђу

Страх се поново увлачи у домове Суботичана. За недељу дана забележено је више ватрених обрачуна кријумчарских група. После једног дана затишија у насељу Хајдуково код Суботице, када је српска полиција недавно из шуме у којој су се сукобили криминалци који контролишу трговину људима изнела мртве и рањене, прексиноћ су настављени сукоби.

Радош Ђуровић наводи да је ситуација озбиљна, као и да се ради о кријумчарским групама и када дође до оружаног сукоба, у ствари, то је већ знак да су оне изузетно моћне и развијене. 

Подсећа да проблем кријумчарења постоји дуги низ година, а почео је да се интензивира од тренутка када је Мађарска подигла ограду према Србији и када је избеглим људима отежано да се домогну Европске уније да би могли да траже боравак и заштиту. 

"Са сваким пушбеком, односно илегалним гурањем људи из Мађарске у Србију, што се дешава свакодневно, имамо проблем због тога што ти људи долазе пребијени, намучени, а нема довољно места на северу земље и онда хрле у руке кријумчара који им све то обезбеде и поново им помогну да пробају да пређу границу даље", истакао је Ђуровић.

Најмање 2.500 људи се налази у северном делу Војводине

Претходних дана, како смо чули од грађана Суботице, нема толико миграната у граду.

"Када грађани не виде људе у центру града, то не значи да се они не налазе у њиховој околини, на отвореном. Према нашим проценама, најмање 2.500 људи се налази у северном делу Војводине у овом тренутку, а дефинитивно се ради о групама које јачају, посебно прошле године, развој кријумчарења достигао је врхунац, имајући у виду велики број људи који су после 2015. поново похрлили ка Европи, између осталог преко Србије", навео је Ђуровић.

Подсећа да је према проценама преко 100.000 људи ушло прошле године у земљу, а највећи број и напустио.

"Имали смо људе који су долазили из Туниса, из Бурундија, и сви они су тражили помоћ кријумчара, јер мађарски зид је људе враћао свакодневно, мимо споразума о реадмисији, на нашу територију. Када се људи врате, када се гурну преко граничне линије онда кријумчари профитирјау на томе“, наводи он.

Одакле још долазе мигранти

Прилив миграната из Турске покренут је, пре свега, стравичним земљотресом који се догодио у тој земљи.

"Ми имамо повећан прилив сиријских избеглица који су у Турској боравили неколико година, који је покренут земљотресом, тешком ситуацијом, одсуством програма заштите тих људи у Турској. Око 60 одсто свих, у грубим проценама, долази из Сирије, потом из Авганистана – 35 до 40 одсто, и остали углавном из Ирака, Пакистана, неки са Кубе и северне Африке", напомиње Ђуровић.

Према његовим речима, ради се о најмање 5.000 људи који се у сваком тренутку налазе у земљи, а из правца Северне Македоније дневно улази између 200 и 250 људи, из Бугарске око 200.

Капацитети у камповима

Ђуровић наводи да су на северу земље капацитети попуњени, то значи да у неким камповима чак постоје рестрикције за пријем људи. У Суботици не могу да прихвате Авганистанце, не примају их у Сомбору, не примају жене са децом.

Према његовим речима, стотине се налазе око центара или у околини градова који су у близини, поново под контролом кријумчара и управо ту постоји један велики проблем.

"Када их полиција доведе до северних кампова, људи буквално по њиховом одласку напуштају кампове, јер нема довољно места и налазе се око кампова дуж границе", додаје Ђуровић.

Сматра да акција присилног враћања људи са севера земље на југ земље није продуктивна, јер полиција их превезе до југа.

"На југу постоје смештени капацитети, али ти људи буквално сутрадан већ напуштају те кампове у жељи да се домогну Европе, па се поновно враћају на северну границу", подвукао је Ђуровић.

У томе им, како каже, обилато помажу кријумчари, тако да се дешава да се уствари индиректно кријумчарење подстиче враћањем људи, јер они поновно хрле ка северној граници.

Неопходна солидарност

"Ту треба истаћи да проблем постоји у Србији која се налази на границама са Европском унијом и треба радити на томе да се скрене пажња да Мађари морају да поступају солидарно, да имају обавезу према томе како људе враћају на нашу територију. Исто тако мислим да би наша земља морала да заговара солидарност на Балкану", истиче Ђуровић.

Људи који нама долазе, долазе из Европске уније, из Бугарске, индиректно из Грчке и иду ка Европској унији. Тако да Србија се заиста налази у једном небраном грожђу, а оваква ситуација само јача кријумчарење и ствара огромне притиске и људи су овде заглављени силом прилика, указао је Ђуровић. 

"Иако вас неко гурне пет метара преко ограде назад у Србију, он није решио ваше питање. Ви сте све очајнији и желите једном заувек да решите свој положај", додаје он.

Покушај једног доласка до Аустрије кошта 3.000 евра

Према ономе што говоре избеглице, најмање 3.000 евра је потребно да дођете до Аустрије, а цена иде и до 6.000 евра.

"Ко има паре тако нешто да плати? Јако мали број људи, а други плаћају по преласку, по покушају преласка. Наравно, како покушавате да прелазите, мађарски власти вас враћају", истиче Ђуровић.

"Ви поновно хрлите у руке кријумчара и поновно сте у потреби да платите. Покушаће или да вас експлоатишу на неки начин на лицу места, али и можда у земљи дестинације. Тако да, постоје различити начини како ви, у ствари, плаћате те услуге и наравно да су они везани са успешношћу тих акција", напомиње он.

"Али, оно што ми примећујемо на терену, да је кријумчарење сада врло развијено и врло ефикасно, али и много, много скупље. Пре свега, кажем директно, узроковано оваквим стањем на граници и политикама гурања људи код нас", закључио је Ђуровић.