Годишњица киднаповања и убистава Срба и Рома у Ораховцу

У Великој Хочи обележена је 25. годишњица од киднаповања и убистава Срба и Рома у општини Ораховац, где су између 1998. и 2000. године страдале 84 особе. Шетњи главном улицом Велике Хоче и помену страдалима, присуствовали су чланови породица, рођаци, пријатељи, представници Владе Србије и Удружења породица несталих из Републике Српске. Њихова заједничка порука је да се злочин не заборави.

Наоружани Албанци, представљајући се као припадници ОВК, упали су у Ретимље, Оптерушу и Зочиште, а онда и у Ораховац.

Драгица Маврић је живи сведок убистава и киднаповања 17 чланова породице Костић у Ретимљу.

"Стрица су ми убили на кућном прагу. Како је изашао да види где су му синови, одмах су га убили на лицу места у дворишту. Сахранили су га како су стигли, како су могли. Нису смели да вриште ни да плачу. Отишли су гладни и жедни", каже Драгица Маврић из Ретимља

Укупно 84 особе српске националности убијене су и киднаповане. Међу њима, за још 13 се трага.

"Тог 18. јула 1998. је убијен Александар Мајмаревић. Прва жртва напада непријатеља на нас. А дан после су се под звонаром у црквеној порти у Ораховцу чули ударци чекића којим су од грубих, једва нађених дасака из оближњих кућа, Петко Симић и Срећко Колашинац правили мртвачки сандук убијеном Ацку. Ацковом сахраном, на коју ни свештеник није могао да дође, башта иза црквеног олтара је почела да се претвара у гробље", каже Оливера Радић, песникиња и новинарка из Ораховца.

И од тада је црквено двориште постало православно гробље за упокојене Србе у Ораховцу. Села Ретимље, Оптеруша и Зочиште су етнички чисти – албански.

Срба има још у Великој Хочи. Истичу да за злочине Албанаца нико није одговарао. Траже да им се врате људски остаци или саопшти истина.

Разочарани су и у међународну заједницу, али су упорни.

"Ми смо ту да ове наше најмилије, и даље трагамо за овима за које се не зна, и даље ћемо тражити одговор. За ове људе неко мора да одговара, од тога нећемо да одустанемо", рекао је Негован Маврић из Ресурсног центра за расветљавање судбине несталих на КиМ.

Злочини Албанаца у униформама ОВК почели су терористичким акцијама годину дана пре оружаног сукоба и напада НАТО-а, а прва жртва, Југослав Костић из села Ретимље, отет је 11. јула 1998. на радном месту и одведен у непознатом правцу.

До 22. јула у оружаним нападима ОВК на Ораховац и околна села, убијено је седморо, а у логоре је одведено више од стотину Срба и Рома, претежно цивила.

Захваљујући највише напорима Међународног црвеног крста, 60 особа је ослобођено, углавном жена и старијих мушкараца.

Највећи напад догодио се 18. јула, када је петоро убијено, а 35 мушкараца отето и нестало.

Посмртни остаци укупно 40 жртава пронађени су у пећини Волујак априла 2005. и још 12 жртава у масовној гробници Малишево, недалеко од Ораховца, маја исте године.

Парастосу у Великој Хочи присуствовали су и представници Канцеларије за Косово и Метохију, те Удружења несталих особа из Републике Српске.