Клима-уређаји између хлађења стана и топљења кућног буџета

Живот без клима-уређаја и на нашим просторима постаје готово незамислив. У свету трагају за енергетски најефикаснијим решењима која обједињују системе грејања, вентилације и климатизације. Како на тропској врелини управљати клима-уређајима а заштитити кућни буџет од превелике потрошње струје и која је варијанта хлађења станова најефикаснија. Сигурно нећете држати целу ноћ аутомобил укључен да бисте га охладили тако и клима-уређај треба да буде укључен само у тренуцима када нам је потребна", каже професор Машинског факултета у Милош Бањац.

Професор Машинског факултета у Београду Милош Бањац каже да клима не треба да ради 24 сата. Према његовим речима, кућни клима-уређаји нису баш прави клима-уређаји, јер климатизација простора подразумева регулисање и температуре и влажности и количине свежег ваздуха.

"Ови уређаји које ми користимо контролишу само температуру ваздуха у простору, према томе они су уређај за хлађење лети, а уређај за грејање зими“, каже Бањац.

Саветује да је не треба користити током целог дана, треба да је користимо искључиво кад се налазимо у простору који хоћемо да охладимо.

Направио је поређење са аутомобилом.

“Сигурно нећете држати целу ноћ аутомобил укључен да бисте га охладили и ујутро ушли у охлађен аутомобил, тако и овде. Ми хладимо ваздух у простору и треба клима-уређај да буде укључен само у тренуцима када нам је потребна, можда неколико минута пре тога", каже Бањац

Истиче да око 10 степени треба да буде разлика између максималне спољне и унутрашње температуре.

"Наравно, ако је спољна температура 40 степени, нећете подешавати на 30, него на неку која вам је пријатна. Треба да користимо и неке друге помоћне начине да смањимо потрошњу енергије. Да искључимо све уређаје који емитују топлоту. Треба да користимо ролетне као једну од одличних мера, како бисмо смањили топлотне добитке тог простора“, навео је Бањац.

Како одабрати праву климу

Тржиште је преплављено клима-уређајима, понуда је велика, климе имају на себи разне ознаке од оне енергетске ефикасности и других.

"Постоје две врсте клима-уређаја. Једни су класични који имају начин рада да се пале и гасе и на тај начин регулишу температуру, а други су тзв. инвертори који раде континуално. Имају много квалитетније подешавање температуре. Ти уређаји су наравно скупљи, али су много ефикаснији. Троше мање енергије до 30, па чак по каталозима и до 40 посто“, каже Бањац.

Напомиње да прво треба да обратимо пажњу на то какав уређај купујемо, препорука је да се купи тзв. инвертор, треба да изаберемо снагу тог уређаја у складу са простором које хоћемо да охладимо.

Професор Бањац каже да клима уређај избацује хладан ваздух и никако је не треба поставити на место где дуго боравимо.

"Ако ставимо спољну јединицу тако да буде осунчана погоршаћемо њен рад, она ће трошити више електричне енергије да би остварила исти учинак. Треба ставити у сенку и никако на јужну страну да буде осунчана“, рекао је.

Постоји, како каже, извесна регулатива која је обухваћена Уредбом о кућном реду, да не може да се поставља клима тако да неком капље и да оштећује фасаду.