"Тонемо" у пластику – могу ли чепови везани за флаше да буду спасиоци

Европска унија је пре две године забранила производњу и продају једнократних пластичних производа – сламчица, тањира, прибора за јело, штапића за уши, односно оних који се користе неколико минута, а трајно загађују реке, мора и земљиште. Иако је Министарство екологије најављивало забрану једнократне пластике и у Србији, то се још није десило. Прихваћен је ипак пропис ЕУ по коме чепови морају бити причвршћени на флашицама. То би требало да поспеши рециклажу, али и да нас подсети да скупљањем чепова можемо учинити и добро дело.

Чепови могу да се рециклирају са флашицама, али још је корисније да се одвојено сакупљају. У акцији "Чеп за хендикеп" за десет година обезбеђено је сто двадесет разних ортопедских помагала.

"Да би чеп скинуо, потребно је да га окренеш. Поставили смо девет хиљада кутија у Србији. Просек је да у једној згради десет одсто њих учествује у акцији. Кад би се просек повећао на педесет одсто, не би било никога на листи чекања, а могли бисмо да покријемо и друге ствари које би могле да утичу на еколошку свест људи", каже Зоран Мартинов, оснивач акције "Чеп за хендикеп".

Амбалажа у природи

Према подацима Агенције за заштиту животне средине, од 2010. до 2021. године, на тржиште је пласирано 4.178.000 тона амбалаже. Прикупљено је и поново искоришћено 1.700.000 тона.

То значи да је скоро два и по милиона тона искоришћене амбалаже завршило у природи – рекама, депонијама, где се само затрпава, и ко зна где.

"Ако су античке цивилизације оставиле налазишта градова и остатака старих путева, једног дана ће можда будуће генерације ископавати наслаге пластике које ће остати за овим савременим друштвом", упозорава Милица Лукић, истраживач на Географском факултету и еколошки активиста "За мање смећа више среће".

Акције и преко мрежа

Све је више иницијатива где грађани и преко друштвених мрежа, покушавају да допринесу смањењу загађења.

"За четири године, колико постоји иницијатива, прати нас двадесет две хиљаде грађана који деле примере како смањују отпад кроз компостирање органског отпада, са примерима како су смањили употребу пластичних боца. Треба активно радити на увођењу депозитног система, пре свега кроз измене и допуне закона о амбалажи и амбалажном отпаду", каже Лукићева.

Према њеним речима, на тај начин ћемо омогућити да на најефикаснији начин решимо преко 90 одсто амбалаже од напитака, која је и најчешћа пластична и среће се у природи.

Увоз амбалаже

Рециклери увозе искоришћену пет амбалажу, јер још немамо ефикасан систем сакупљања.

Синиша Митровић каже да су процене Привредне коморе Србије да сто милиона евра додатне вредности може да настане у процесу производње рециклабилних индустрија.

"Данас, ниједан производ који настаје у Србији, а који се продаје на територији ЕУ, не може изаћи без рециклабилних материјала унутра, минимум 30 одсто. Ако хоћете да извозите џакове за рибу по скандинавским земљама, пет амбалажу, кесе за велике трговачке ланце, морате имати рециклабилни материјал", објашњава Митровић.

Пластичне флаше, чији је период распада сто година, заузимају тридесет два одсто простора на депонијама. За разградњу једне конзерве од алуминијума потребно је петсто година, а прерадом једне тоне лименки уштеди се више од деведесет одсто енергије.

Стакло бачено на депоније никада се неће разградити, а може да се рециклира безброј пута.