Србији недостаје 30.000 мајстора, интересовање за средње стручне школе све веће

Иако су будући средњошколци могли и електронски да се упишу, у просторијама Грађевинске школе на Звездари било је доста ученика. Смер руковалац грађевинском механизацијом је ове године попуњен.

"Уписао сам Руковалац грађевинском механизацијом из разлога што волим са татом да радим те послове, занимљиво ми је и поштен је посао", каже један од будућих ученика на овом смеру.

И за смер керамичара било је доста заинтересованих јер, како кажу, мисле да је то добар посао.

И да је било још места, и она би била попуњена. У Грађевинској школи покушали су да оживе смер Oператер основних грађевинских радова, али  су се уписала само два ученика. За још неке смерове је мало недостајало да се, због слабијег интересовања, не формирају одељења.

Недостају молери, керамичари, грађевинци

Генерално, ситуација је боља него претходне године, више је уписаних, али је интересовање за занатске смерове и даље мало. Тешко је пронаћи доброг електричара, кажу у Грађевинској школи, јер се годинама мало деце ту уписује. Ипак, сада их је више. На смеру електричар било је 30 места, а уписана су 23 ученика, прошле године 11.

"Очигледно су и родитељи схватили да уписујући дете овде могу обезбедити добру будућност и да имају након трогодишњег школовања могућност да се добро запосле и добру плату", сматра директор Грађевинске школе Раде Зејак.

Веће је интересовање и за столаре, кажу у Техничкој школи "Дрво арт". Смер је попуњен већ у првом кругу, док су се ранијих година одељења једва формирала. Смер дрворезбар је прошле године уписало осам ученика, а ове двоструко више њих. Профила тапетар више нема, али од ове године нови смер: оператер за израду намештаја.

"Ко заврши тај профил стичу компетенције и столара, наравно не као да упишу столара, али имају и то знање и знање тапетара и лакирера. Оно што је куриозитет је што су сви уписани имали преко 50 поена, значи да су могли и четврти степен да упишу да су желели, то говори можда о оживљавању зната", каже директорка Техничке школе "Дрво арт" Зорица Ђоковић.

Најтраженије гимназије, медицинске и електротехничке школе

На завршни испит изашло је 64.000 ђака, а у школама има око 76.000 хиљада места. Највише бодова је било потребно за Трећу, Десету и Четрнаесту гимназију, као и за Ваздухопловну академију. Међу стручним школама, Електротехничка школа "Никола Тесла" је најтраженија.

"Најтраженије су гимназије када причамо о Београду, Новом Саду и Нишу. У Београду је интересовање за ваздухопловну било велико, као за медицинске школе у мањим срединама где је требало баш доста поена. Можемо констатовати да се највише ученика упише по првој жељи, 40.000 њих, 89 одсто ученика је уписало прве три жеље", наводи помоћник министра просвете Милош Благојевић.

У многим техничким и грађевинским школама широм земље више и не постоје смерови као што су ауто-механичар, армирач, зидар-фасадер. Разлог је слабо интересовање ђака.

Према проценама Привредне коморе и различитих струковних удружења, у Србији недостаје најмање 30.000 мајстора свих профила, а обим посла се свакодневно повећава. Ове године неће бити оформљена 54 одељења, док је после дужег времена отворен смер Винар и виноградар.

Они који сада нису уписали жељену школу, нову шансу имаће у августу, у другом кругу.