Геотермални ресурси су неисцрпни извори енергије – која места у Србији имају највећи потенцијал за тај вид грејања

Највећи геотермални потенцијал на територији Београда имају Батајница, Земун, Борча, Нови Београд, Ресник и Миљаковац, а ове године ће бити утврђено које три локације су најперспективније, каже за РТС професор Геолошког факултета Дејан Миленић.

Србија је, са својим огромним потенцијалом геотермалне енергије, међу 40 земаља које су у европском пројекту "Истраживачке мреже за укључивање геотермалних технологија за грејање и хлађење".

До 2030. године, више од 1.000 топлана у Европској унији грејаће се геотермалном енергијом, а у Србији - могло би да је користи чак половина даљинских система.

Вођа пројекта, професор Геолошког факултета и председник Српске геотермалне асоцијације Дејан Миленић, рекао је у Дневнику РТС-а да је у Европи скоро 400 топлана које користе такав вид грејања.

Према студији коју је прошле године израдио Рударско-геолошки факултет, од 18 топлана на територији Београда, утврђено је, наводи професор, шест најпотенцијалнијих - Батајница, Земун, Борча, Нови Београд, Ресник и Миљаковац.

Ове године се очекује да се утврде још три које су од тих шест најперспективније, односно једна за коју се следеће године очекују прва бушења, каже Миленић.

Када је реч остатку земље, објашњава да се Србија налази веома близу контакта афричке и евроазијске тектонске плоче и обилује геотермалним ресурсима.

Највећи геотермални потенцијал је у панонском басену – Панчево, Нови Сад, простор Зрењанина и Кикинде, потом у Мачви, и у близини некадашњих угашених вулкана.

"Геотермални ресурси су неисцрпни и трајаће док постоји наша планета", истиче Миленић.

Богатић први у Србији већ четврту годину топлом водом температуре 75 степени греје јавне објекте.

"Уштеда није само у финансијском смислу, него и у смислу уштеде емисије штетних гасова, побољшања услова живота", истиче Миленић.

Како се геотермални извори користе у саобраћају

Геотермални извори могу да се искористе и у саобраћају, за грејање путева.

"Радили смо студију за путни правац до јужног Јадрана, где можете користити подна грејања у асфалтним подлогама, преко мостова, излаза и улаза у тунеле, у свим тим озбиљним климатским срединама, посебно на Пештери, где то практично може да буде једини вид спречавања формирања снежног покривача", истакао је Миленић.