На који начин ће одговарати убица из "Рибникара" – стручњаци кажу да држава има могућност да га казни

Једну одраслу особу и деветоро деце у Основној школи "Владислав Рибникар" убило је, фактички и законски, дете. Баш зато, то тринаестогодишње дете није кривично одговорно за злочин. Не прети му затвор, чак ни казнено-поправна установа.

"Лицу које у време извршења противправног дела, у закону предвиђеног као кривично дело, није навршило четрнаест година, не могу се изрећи кривичне санкције ни применити друге мере које предвиђа овај закон", наводи се у прописима.

Да ли је он сада слободан, пита се јавност, а и родитељи ученика "Рибникара". Поред осталог, траже од државе стручно објашњење шта ће бити са дечаком, јер деца страхују да ће бити на слободи. А где је и шта би могло да следи појашњава неуропсихијатар Славица Ђукић Дејановић, која је вештачила у ранијим случајевима малолетничких убистава.

"Стручњаци, пре свега дечји психијатри, психолози, раде на испитивању његове структуре личности, његових психолошких својстава и то је поступак који ће сигурно трајати недељама, можда и месецима", наводи Ђукић Дејановићева.

Како објашњава, у случају да неко није кривично одговоран и почини радње из разлога менталне болести, онда се мора изрећи медицинска мера обавезног лечења.

"То лечење може да буде у установи затвореног типа и уобичајено је да буде тако бар неки временски период", додаје некадашња председница Скупштине Србије.

Које инструменте држава има 

Ни лекарска ни судска пракса у Србији до сада се није сусретала са случајем попут овог. Док о томе уче из искустава других држава, уверавају да и Србија има инструмената да санкционише:

Адвокат Бранислав Станишић наводи да Закон о заштити лица са менталним сметњама подразумева могућност да лице буде задржано, хоспитализовано на лечењу затвореног типа у психијатријској установи са бројем година који не прелазе 18.

"Тај закон може да се примени и над децом уз потпис дечјег психијатра. Један од начина на који може да се мимо одобрења старатеља или законског заступника задржи у установи затвореног типа јесте да се процени да је опасан по себе, сопствени живот или живот других", каже Станишић.

Славица Ђукић Дејановић напомиње да инструменти државе постоје, да се процењује интерес и безбедност људи, деце који би евентуално могла бити жртве ако се ризик доводи у везу са понашањем малолетног лица.

"Не процењује се само ризик шта би могао да учини и да ли би то биле радње које је већ чинио или још теже, него и какав ризик починилац злочина носи као личност са својствима које има и радњама које је починио у односу на друге", напомиње Ђукић Дејановићева.

Услов за ретроакативну примену будућег закона

Осим код нас, 14 година живота је и на међународном нивоу, најчешћа старосна граница за кривичну одговорност. После злочина у београдској школи, предлог с врха државе је да се она спусти на 12 година. И у том случају његов починилац остаје некажњен, али би била опомена за убудуће.

Бранислав Станишић каже да се закон не може се примењивати ретроактивно, осим уколико у овом случају не би био повољнији по оног на кога се примењује.

Надамо да се у будућности овако нешто неће дешавати, где би се тако измењен закон могао примењивати, а да је лице млађе од 14 година, каже адвокат.

Иако изгледа невероватно, оно што се предлаже за Србију не би била најнижа граница. У државама Уједињеног Kраљевства - Енглеској и Велсу могу да буду ухапшена и изведена пред суд деца старија од 10 година, у Шкотској од 12.