"Проблем у Србији је што се превенцијом бавимо ретко, спорадично и након трагедија"

Ивана Радовановић, са Криминалистичко-полицијске академије, каже да је увек могућа превенција и да све може да се спречи, али да је питање само колико се дуго и озбиљно бавимо и када почнемо да се бавимо превенцијом.

"Ако се превенција посматра као један систем активности у којeм треба да учествују сви субјекти друштва и ако је то један континуиран скуп активности који се свакодневно спроводи од стране свих субјеката, онда је то могуће", истиче Радовановићева.

Сматра да је проблем у Србији што се превенцијом бавимо ретко, спорадично и након оваквих трагедија.

"Можда је чак и ово на неки начин могло бити спречено. Не конкретно јуче када је било испланирано, али неки сигнали су морали постојати. Ко је ту заказао – бесмислено је улазити у ту дискусију, али сматрам да неки сигнали увек постоје, да треба само обратити пажњу на то шта деца раде, са ким се друже и како се понашају у појединим ситуацијама", истиче Радовановићева.

Каже да смо склони да нека понашања деце банализујемо и проблеме минимализујемо јер су у процесу развоја и адолесценцији, где су нека понашања типична и нормална.

"Из страха да не претерамо, некако пуштамо да нам озбиљни проблеми и озбиљни сигнали промакну. Ова ситуација је можда могла бити спречена да је неко поставио питање, под условом да су информације које су изашле у јавност тачне, зашто је дете мењало смену у којој је похађало наставу, зашто је имало проблем са вршњачким насиљем у школи глуме, зашто је говорило да се осећа изопштено и игнорисано. Мислим да су ти сигнали могли бити препознати да се неко тиме позабавио", наглашава Радовановићева.

Каже да је очигледно било планирање злочина и да је дефинитивно могло да се нешто примети.

"Не бих родитеље да оптужим, али шта је то дете посматрало на интернету, одакле му информације о томе како се праве Молотовљеви коктели, како је и где то припремио... Дефинитивно да нешто може да се примети када су у питању оваква планирана убиства", сматра Радовановићева.

Оружје мора бити под кључем, одвојено од муниције

Зорица Суботић, из Националне асоцијације за оружје Србије, каже да не зна шта није урађено како би оружје до којег је дечак дошао било на сигурном, али истиче да је требало да стоји у прописаном орману или за то предвиђеном сефу који има шифру или кључ, обавезно одвојено од муниције.

"Знам чак неке власнике оружја који када путују из земље однесу оружје у сеф у банци јер неће да рискирају да до њега дође онај ко можда провали у стан", истиче Суботићева.

Каже да је нови закон из 2015. године увео потпуну контролу власника оружја, али да контрола можда не тече очекиваним темпом.

Истиче да не постоји законом дефинисана старосна граница, али да постоји одредница да малолетна лица не могу самостално да улазе у стрељане и самостално користе стрељану.