Сви подаци о згради на клик – мењају се стандарди у грађевинарству, цена није мала

Годинама се бележи раст грађевинске индустрије. Само током прошле године поднето је више од 144.000 захтева за издавање електронских грађевинских дозвола. Стручњаци указују на то да је даљи напредак овог сектора могућ једино ако се, као и остале гране привреде, прилагоди дигитализацији.

Уместо папиром и оловком, архитекте и пројектанти своје идеје све чешће приказују компјутерски. Дигитални алати су, кажу, потреба јер постају стандарди у индустрији.

Један од примера је и употреба БИМ метода који омогућава да се технолошки прати настанак зграде – од неопходних материјала, па чак до позиције сваке утичнице или сијалице.

"Имаћете податке ко је био одговоран, ко је изводио радове, зашто је нешто каснило. Сутра, уколико се деси квар, биће доступни аутоматски подаци где се налазе те инсталације, у 3-де приказу моћи ћете то да сагледате", објашњава архитекткиња Данијела Рабреновић.

Да је БИМ метод све већа неопходност доказује и најава Владе Србије да ће сви јавни пројекти убудуће морати да се раде у том програму.

Стручњаци кажу да је то добар потез јер ће сваки објекат на тај начин имати својеврсни пасош са детаљним подацима.

Планрадар омогућава податке на клик

Такве податке на клик омогућава и софтвер попут Планрадара (PlanRadar) који олакшава управљање у грађевинарству и вођење саме документације.

Бојан Петковић из Планрадара каже да су најбитнија ствар у дигитализацији сами подаци – доступност тих података у правом времену и права количина.

"То може резултирати успехом или неуспехом неке фирме и пројекта. Зато је изразито битно да се подаци прикупљају, начин на који се прикупљају мора бити једноставан за корисника и брз, они се анализирају и морају да буду врло брзо доступни оном ко их треба кад мора да реши неки проблем", објашњава Бојан Петковић.

Финансијске препреке

Проблем на путу дигитализације у грађевинској индустрији су, показује истраживање Привредне коморе, финансије.

"Сваки софтвере кошта, лиценце за софтвер коштају, појединачне, компанијске лиценце и то се углавном наводи као препрека увођењу технологија, ту су и обуке које опет имају своју цену, више у времену које треба одвојити него у финансијском смислу”, објашњава Ивана Вулетић из Удружења за грађевинску индустрију ПКС-а.

Додатну уштеду времена свим учесницима у настанку неког објекта донеће, најављују надлежни, и измене Закона о планирању и изградњи, које би ускоро требало да се нађу пред посланицима. У плану је увођење електронског грађевинског дневника и књиге, али и електронског потписа.