Случај детета које је отац одвео у Швајцарску без сагласности мајке – шта каже закон

Пре неколико дана без сагласности мајке, отац је одвео дете у Швајцарску и тврди за поједине медије у Србији да је од швајцарског суда добио старатељство, наш конзулат каже да су родитељи држављани Србије, а да имају боравишну дозволу у Швајцарској. У складу са нашим законима, предузеће се одговарајући кораци, кажу надлежни. Ми смо истраживали колико су честе овакве ситуације и каква законска решења штите права деце, пре свега.

Већ шести дан Јелена Абрамовић није у контакту са својим двоипогодишњим сином. Последњи пут га је видела у петак када га је одвела код његовог оца. Када се по њега вратила, врата стана била су закључана. Више од 30 сати Јелена није знала где јој је дете, све док јој се муж није јавио и рекао га је одвео у Швајцарску, где живи и ради.

Како каже, супруг јој се не јавља на телефон. "На поруке где га питам за дете одговара јако штуро, са добро је", наводи Јелена Абрамовић.

"Питам како је моје дете могло да пређе границу без мене и моје сагласности и пасоша који се налази код мене", додаје Абрамовићева.

Према Закону о путним исправама, да би малолетна особа путовала у иностранство са само једним родитељем, потребно је да има пасош и писану сагласност другог родитеља. У овом случају, старатељство није ни одређено, јер је бракоразводна парница још у току.

Прво основно јавно тужилаштво већ поступа по захтеву за враћање детета у Србију. Достављени су подаци и МУП-у.

Док се не прикупе сви подаци и од Центра за социјални рад и од суда, мајка чека. Ово нажалост није усамљен случај. Пре осам година децу Славице Бурмазовић, њен бивши супруг, турске националности, одвео је без њене дозволе у Турску.

Иако је годину дана касније, првостепени суд пресудио да се деца врате мајци, отац их је, упркос забрани, одвео у Иран. Мајка је 2019. године први пут након отмице видела децу, када су јој враћена, уз помоћ министарстава спољних послова Србије и Ирана.

Овакви случајеви регулисани су и Хашком конвенцијом чији је циљ што хитнији повратак деце која су незаконито одведена у иностранство. Правно говорећи, дете је најзаштићенији субјект једног уставно-правног поретка, кажу адвокати. Због тога када се дете одведе, важе међународни прописи.

"Постоји међународна конвенција о правима детета која прописује како се спроводи међународна правна помоћ у ситуацији када се дете из једне земље одведе у другу земљу", наглашава адвокат Иван Симић.

Симић додаје да је родитељу са родитељским правом на располагању покретање поступка принудног извршења и подношење кривичне пријаве.

Када се догоди да један родитељ дете одведе из једног у друго место у Србији, тужилаштво и судови поступају по хитном поступку. Такви случајеви нису реткост, кажу упућени.

До одлуке суда оба родитеља имају старатељство

Породично право прецизира да се, ако нема одлуке суда о старатељству над дететом, сматра да оба родитеља имају то право.

Иван Симић указује на негативан случај из његове праксе.

"Постојала је судска одлука где је мајци додељено старатељство а да је отац противправно одвео дете. Тужилаштво три месеца није предузело ниједну радњу иако је поднета кривична пријава, иако се то сматра једним од тежих кривичних дела и постоји решење да се дете врати мајци", истиче Симић.

С обзиром на права детета, овакви случајеви би у теорији морали да се решавају у року од месец дана. Међутим, у пракси је све много компликованије и неретко се дешава да прође и више месеци, па и година.

Пошто се отуђење детета сматра кривичним делом, за то је предвиђена и казна затвора.