Ускршња посланица надбискупа Немета: Христовим ускрснућем Бог показао да је осетљивији и разумнији од нас

Драга браћо и сестре у Кристу,

у овом немирном свету поновно је стигло Ускрсно време. За овај празник припремали смо се четрдесет дана. Број четрдесет је симболичан број, који се односи на четрдесет дана које је Исус провео у пустињи: „Дух одведе Исуса у пустињу да га ђавао искуша. Постио је четрдесет дана и четрдесет ноћи и на крају је огладњео” (Мт 4,1-2).

Огладнели смо и ми на крају ових четрдесет дана! Гладни смо праведности нашега Бога, гладни смо милосрђа нашега Бога, гладни смо опроста нашега Бога, гладни смо љубави нашега Бога. Наш Бог нам даје све те вредности у ускрслом Кристу.

Размотримо редом ове вредности. Шта је праведност? Према речима светог Томе Аквинског, једног од највећих теолога наше Цркве: „Правда је чврста и трајна воља да се свакоме дâ његово право“.

Исус се кроз цели живот трудио бити праведан. Живео је тако, да никоме није хтео одузимати права, штавише: трудио се дати више свакоме кога је сусрео, помоћи му у развоју, ослободити га терета који му је отежавао живот. Исусова правда састојала се у давању пуноправности свим људима, што и јесте воља Божја за човека на почетку стварања и пре Адамовог пада. У Рају, на почетку стварања, Бог се према Адаму односи као према пријатељу, с њим има отворен пријатељски однос и редовито га посећује.

Исус је својим ускрснућем отишао још даље од тога: даровао нам је сакрамент крштења, с којим се нисмо вратили у првобитни рај, али смо примили много више: дар да будемо деца Божја! У томе је остварење божанске правде у Исусу: Исус нам је дао оно што је видео у Оцу. А у Оцу смо, Кристовим ускрснућем, уписани као деца Божја, браћа Исусова.

Исусова праведност, међутим, има и нешто захтевнију димензију: она подразумева да и ми морамо бити праведни према другима. Морамо бити поштени према свим људима који у начелу заслужују поштовање, прихваћање и уважавање. А исто важи и за државу која начелно постоји да би служила добробити људи. Нажалост, то укључује и плаћање пореза, што је и Исус уочио у Еванђељу.

Довде нам је све добро звучало. Но, да би се достигла узвишеност божанске правде, потребно је нешто више: остварење Исусова милосрђа у ускрснућу. А милосрђе значи неограничено прихваћање.

Прихваћање које не зависи о поступцима људи, о резултатима постигнутим у нашим животима, већ подразумева узимати у обзир и прилике које нас често спречавају да учинимо праву ствар. Шта тиме мислим? Рецимо, кад сам ја био млад, и кад је комунистички терор владао у бившој Југославији, многи су се људи бојали редовито ићи у цркву. Зато се догађало да су многи одлазили само на божићну мису полноћку, а можда и на вазмено бдење које се такођер славило ноћу. Како на те људе требамо гледати? Да ли као на грешнике јер нису сваке недеље ишли у цркву? Ако бисмо ми, људи, гледали на овај начин, знајмо да добри Бог не чини тако.

Исусовим ускрснућем Бог нам је показао да је много осетљивији и разумнији од нас. Исус је на крижу два пута посведочио шта значи божанско милосрђе: прво, када је обећао вечни живот разбојнику, и друго, када је молио да небески Отац муку Исусову не урачуна у грех онима који су га разапели, јер нису знали шта чине. Али, о недостатку свести у човеку, може одлучивати само Бог, једини Свети, једини Свезнајући.

Приликом ускрснућа, Исус је опростио свима који су му учинили неправду. Тај божански опрост је оно што сви чекамо. Јер нам је душа тако често оптерећена грехом, тим бременом погрешака којих се желимо ослободити! А то не можемо увек сами решити. Много је важно да овде искусимо божански опрост који доживљавамо у Исусу и Његовом ускрснућу.

Управо се Божја љубав најбоље очитује у отајству ускрснућа. Сâм Исус је рекао да није дошао међу нас нити узео људско тело да нас осуди, него да нам дарује живот, живот у највећој пунини, живот који нико не може уништити. Највећи знак љубави је то што је Исус дао свој живот за нас и потом ускрснуо. У овом ускрсном догађају можемо видети да није смрт, ни грех, ни зло, задња реч наше стварности, него живот. Можемо ми бити и лоши, као што се, на пример, толико ђаволског зла догађа сада у Украјини због рата, али ни тада Бог не одустаје од човека, од створеног света, него нас воли.

Најбоља вест за нас овог Ускрса је да Исусово ускрснуће није једнократан догађај, завршен за сва времена, већ почетак новог света. Његово је ускрснуће од тада стално присутно у нашим животима. Присутно је тамо где људи практицирају опраштање, тамо где смо милосрдни, тамо где опраштамо и где волимо.

За ускрсне благдане желим вам, драга браћо и сестре, да вас ускрсли Исус Крист обдари својим миром, љубављу, праштањем и милосрђем.

Желим вам благословљен Ускрс!