Зашто је проблем капетаница, а није слушкиња и чистачица

Фотографија поверенице за заштиту равноправности како лепи сличице фудбалера, брзо је стигла на све портале. Све је много јасније када се прочита текст испод слике: "Мењала сам лепљење сличица за пеглање са дечацима и добро сам прошла." Да ли се у мењању предрасуда почиње од своје куће? 

Пилоткиња, новинарка, адвокатица и психолошкиња, упркос препоруци поверенице за заштиту равноправности изгледа ипак неће ући у уџбенике.  

Бранкица Јанковић каже за РТС да не би тек тако тврдила да неће бити места родно осетљивом диференцираном језику који је предвиђен и дефинисан Законом о родној равноправности који је Скупштина усвојила прошле године.

"Тиме је потврдила да постоји политичка воља да се нека понашања, обрасци па и они језички који су се установљавали ових претходних година нађу своје место у јавном простору. Нејасно је због чега је Завод за унапређење образовања и васпитања послао издавачима само мишљење Одбора за стандардизацију српског језика", истакла је повереница. 

Сматра да нема ничег што нарушава наш језик када се употребљава женски и мушки род јер смо сви учили у школи род, број и падеж.

"И не постоји заиста ту никакав језички проблем. То је ствар договора, стандардизације, ствар договора оних који имају моћ над језиком", сматра Јанковићева.

Напомиње да су жене одавно ушле у сва занимања иако, сматра да још постоји родна подела занимања која води жене да раде у мање плативим занимањима. 

Изричита је да су сва занимања и за жене и за мушкарце, а да она треба да се изаберу у складу са жељама и могућностима.

Зашто је важна језичка родна равноправност 

Бранкица Јанковић истиче да језик ми обликујемо, али и да он ствара нас и одражава стање у друштву.

"Речи свашта могу, речи су врло моћно оружје, у овом случају оруђе. Може помагати, утиче на родну равноправност. Проблем је политиколошкиња, капетаница, генералка, то је проблем, а није проблем слушкиња, чистачица, неговатељица", указала је повереница.

Каже да министра не обавезује њихова препорука, али да га обавезује закон и да је он последња инстанца која одобрава уџбенике. 

"Морамо се држати закона и онога што смо потписали, а не да чим се некоме, појединцима или некој организацији не свиди оно што је уведено као промена да се реагује повлачењем. Друштво ваљда иде напред и има своје закономерности. Мислим да се није овај језик тек тако преко ноћи уведен, него се развијао", закључила је Јанковићева.