Зашто Београд са највише становника има најмање екипа Хитне помоћи

У зависности од тога где живите зависи и колико брзо ће до вас стићи Хитна помоћ. Анализа Покрета "Право на живот - Мери" и грађанских иницијатива показује да Хитна помоћ у Београду има двоструко мање екипа него што би требало и да је чак 40 одсто мање ефикасна од колега у Новом Саду, Нишу и Крагујевцу. У Mинистарству здравља за сада без коментара, кажу анализираће резултате истраживања.

Различита искуства људи и различити критеријуми за излазак на терен. За пријаву истих симптома, Хитна помоћ у Крагујевцу отићи ће код пацијента, у Београду неће. Уместо предвиђених 46, београдска Хитна помоћ има 21 екипу.

Иако град са највише становника, завод са највише додељених лекара и другог особља, има најмање теренских екипа и најмањи број интервенција у односу на број становника.

Истраживање показује да је особље београдске Хитне помоћи ангажовано у амбулантама у судовима и на базенима. Али их је инспекција Министарства здравља, после пријаве Покрета Мери, затворила.

"Схватили смо анализирајући 1.200 докумената који су јавно доступни, они су показали да су лекари у склопу комерцијалног ангажмана", истиче Дејан Зејнула из тог покрета.

На хиљаду становника, престоничка Хитна помоћ интервенише 64 пута, а нишка и крагујевачка готово двоструко чешће.

"На дневном нивоу имамо у просеку негде од 30 до 50 теренских излазака. То наравно варира, у зависности од временских услова, од неких битних догађаја у току године. Око Нове године су увек повећани број позива и у време празника", указује Љубица Станојевић из Завода за ургентну медицину у Крагујевцу.

Хитна помоћ није доступна за више од милион грађана који живе у срединама са мање од 25.000 становника. И зато је, између осталог, покрет "Право на живот - Мери" јесенас предложио Закон о Хитној помоћи.