Гвоздени пук – како се бранила слобода

Гвоздени пук, кога су чинили стасом и снагом најбољи младићи из Топлице и Јабланице, учествовао је у свим пресудним биткама које је српска војска водила на простору Балкана од 1912. до 1918. године, али и ослобађању скоро свих српских градова. Вест о примирју затекла их је на обали Дунава.

"Након 11. новембра 1918. године Гвоздени пук је прешао преко Дунава, ушао у Панчево и из Панчева је кренуо да ослободи Зрењанин 17. новембра, а 20. новембра је дошао до Кикинде и ту се зауставио и завршио ослобађање Баната", наводи Дарко Жарић, музејски саветник.

Није било куће у Топлици која није дала жртву у Великом рату. Коста Милутиновић из Конџеља код Прокупља у рат је повео и три своја сина која се никада нису вратила, нити им је икада нашао гроб. Остало четворо деце није видео седам година.

"Ја се поносим својим дедом и коренима одкле потичем. Деда нам се вратио са Солунског фронта жељан своје родбине и своје деце. Један мученик који је радио земљу, обрађивао, није имао пензију, није имао ништа. Много је тога од себе дао, волео је своју земљу, волео је свој народ и зато се борио", истиче Радица Цветановић из Конџеља код Прокупља.

Имена јунака Гвозденог пука, њихова одликовања и слике из рата чувају се од заборава у спомен-соби направљеној у Прокупљу на месту где је пук мобилисан октобра 1912. године.

"Не може да то остане само као нешто што треба да стоји у витринама, већ као нешто што треба да буде идол младим генерацијама – како се бранила слобода", поручује Петко Марјановић, историчар и аутор књиге о Гвозденом пуку.

А слобода је за припаднике Гвозденог пука дошла тек 5. маја 1920. године, годину и по дана након проглашења примирја, када су могли да се врате својим кућама. По налогу српске владе штитили су двор и парламент у Београду.