Нови случајеви тровања гљивама, не верујте митовима о препознавању отровних печурака

У Национални центар за контролу тровања Војномедицинске академије примљено је шест пацијената са тровањем отровним гљивама.

Педесетседмогодишња Шапчанка примљена је у тешком стању, са израженим гастроинтестиналним тегобама и порастом ензима јетре од 100 посто. Четворочлана породица из Шапца, такође је примљена са сличним гастроинтестиналним тегобама и лезијом јетре.

Женска особа из Београда има гастроинтестинални синдром и бољег је општег стања. 

Одмах по пријему ових особа започето је њихово интензивно лечење. 

Пацијенти из Шапца су гљиве набавили код неовлашћеног продавца, мислећи да су рудњаче и лисичарке. Напомињу да су гљиве биле поломљене и да их је било најмање три врсте, што отежава препознавање.

Начелник шабачке Хитне помоћи др Јасмин Османовић рекао је да је њихово стање тренутно стабилно, за разлику од женске особе која је претходни дан примљена на ВМА.

"Колико знамо она је на дијализи, због лошег стања бубрега, односно отказивања бубрега што је уобичајено за оваква тровања", навео је др Османовић.

Од пролећа до сада у Националном центру за контролу тровања ВМА лечено је 26 пацијената са симптомима тровањем гљивама од чега је 14 лечено амбулантно а 12 је хоспитализовано.

Ако нисте познавалац гљива не берите их и не једите 

Стручњаци упозоравају да је у претходном периоду било више кишних дана праћених топлим, сунчаним временом, што је поспешило раст и бујање јестивих али, нажалост, и отровних гљива.

Поред неколико стотина јестивих, нејестивих и лековитих, постоји неколико десетина отровних гљива.

Отровним гљивама сматрају се све оне врсте које у организму изазивају патолошке промене и оштећења органа.

Неке изазивају благе реакције као што су болови у трбуху, мучнина, повраћање или алергијске реакције које су пролазне, али постоји и један број врста које изазивају много озбиљнија оштећења и смрт.

Замена јестивих гљива отровним најчешћи узрок тровања 

До тровања најчешће долази због замене јестивих гљива онима које су отровне.

"Бисерке" се могу заменити отровном пантеровком, "зеке" су такође проблем и захтевају добро познавање гљива јер им боја шешира често варира.

Акутна тровања гљивама имају велики клинички значај због разнолике клиничке слике и учесталости, јер се само у Европи годишње лечи око 10.000 пацијената, а смртност је велика  и креће се од 10 до 50 одсто.

На основу времена које прође од уноса до првих знакова тровања деле се на она са кратким или дугим инкубационим периодом.

Тровања са кратким инкубационим периодом од 30 минута до три сата испољавају се најчешће алергијски, са мучнином и боловима у мишићима и углавном имају повољан ток и исход.

Гастроинтестинални синдром изазивају гљиве познате као "бљувара, лудара, тиграста витезовка, заводница итд.".

Дуг инкубациони период, у трајању од три сата до неколико дана, карактерише тровања са оштећењем јетре и бубрега. Она имају тешку клиничку слику и често смртан исход.

Како препознати отровну гљиву?

Постоје разни митови како најсигурније препознати отровну гљиву:

• отровне потамне ако се кувају са сребрном кашиком,
• дају жуту боју пиринчу кад се кувају заједно,
• бели лук куван са њима потамни,
• не могу се љуштити,
• ако живина једе отпатке од гљива добре су (једна од најопаснијих заблуда јер животиње имају другачији гастроинтестинални тракт).

Само хемијском анализом тачно се може утврдити отровност гљива.

Без доброг познавања гљива и друштва особе која је одличан познавалац не треба се упуштати у брање гљива. Постоји заблуда да има потпуно идентичних јестивих и отровних гљива. 

Тровање изазивају активне материје фалоидини и аматоксини. Смртна доза је 5-10 мг, тј. 20 грама отровне гљиве.

Латентни период је 12 сати, затим се јављају гастроинтестиналне тегобе, другог до трећег дана токсични хепатитис (увећана јетра, повишени ензими, билирубин, смањена синтетска функција јетре), токсична лезија бубрега.

Шансе за излечење су знатно веће ако се са специфичном терапијом започне у првих 48 сати.

Упозорење свима онима који користе гљиве за јело, као и берачима гљива, јесте да буду максимално опрезни. Одговорност за здравље и личну безбедност је на свакоме ко бере и једе самоникле гљиве.

Такође, треба бити пажљив приликом куповине печурака на пијацама. На декларацији би требало да буде истакнуто име печурке, узгајивача и која институција је обавила контролу квалитета.