Тужилаштво: Кршење забране окупљања носи прекршајну одговорност

Тужилаштво у саопштењу подсећа да је МУП одлуку донео након процене да постоји висок ризик да ће безбедност учесника обе шетње на најављеним трасама бити угрожена, као и безбедност других грађана, обзиром на супротстављене ставове групација које су планирале шетњу.

У циљу очувања јавног реда и мира, заштите имовине, као и физичког интегритета и свокојства свих грађана, Више јавно тужилаштво у Београду подсећа да кршење одлуке МУП-а имплицира прекршајну одговорност, а у случају извршења било ког кривичног дела на јавном скупу и кривичну одговорност.

Виши јавни тужилац у Београду Ненад Стефановић апелује на поштовање решења МУП-а којим нису дозвољене обе шетње.

Указује да је Законом о јавном окупљању регулисано окупљање више од 20 грађана, те да је место на коме се окупљају - сваки простор који је без услова или под истим условима, доступан неодређеном броју лица.

Грађани се, како додаје, такође могу окупити у затвореном простору, а Законом је регулисно и тзв. окупљање у покрету, које подразумева кретање учесника окупљања на одређеном простору.

Законодавац је предвидео и могућност ограничења слободе окупљања, и то:

1) када постоји угрожавање безбедности људи и имовине, јавног здравља, морала, права других или безбедности Републике Србије;

2) када су циљеви окупљања усмерени на позивање и подстицање на оружани сукоб или употребу насиља, на кршење људских и мањинских слобода и права других, односно на изазивање или подстицање расне, националне, верске или друге неравноправности, мржње и нетрпељивости;

3) када наступи опасност од насиља, уништавања имовине или других облика нарушавања јавног реда у већем обиму.

Уколико уочи одржавања окупљања или у току његовог трајања наступе ове околности полицијски службеници су овлашћени су да спрече или прекину окупљање, напомиње јавни тужилац.

Исто тако, указује да је за непоштовање одредби Закона о јавном окупљању предвиђена прекршајна одговорност, те да запрећене новчане казне варирају у распону од 30.000 до 2.000.000 динара у зависности од тога да ли прописе не поштују физичка лица или правна лица.

Прекршајне санкције прете лицима која не поштују решења којим се не дозвољава одржавање јавног окупљања, те покушају или одрже окупљање, наглашава Стефановић.

Уколико је физичко лице организатор таквог скупа, прети му новчана казна у износу од 100.000 до 150.000 динара.

За исти прекршај предвиђена је новчана казна у износу од 1.000.000 до 2.000.000 динара за организатора као правно лице, а новчана казна у износу од 100.000 до 150.000 динара за одговорно лице у правном лицу.

Када је у питању кривична одговорност за евентуално извршена кривична дела попут насилничког понашања, напад на службено лице, учестовање у тучи, наношење лаких и тешких телесних повреда и друга, надлежна су основна јавна тужилаштва, а уз одређене квалификаторне околности Више јавно тужилаштво у Београду.

За сва ова кривична дела запрећене су затворске казне, указује Стефановић.