Урбано пчеларење – кошнице пуне меда усред Београда

Kада се пчеле настане на незгодном месту, београдски пчелари обично прискачу у помоћ. Знају да читаве ројеве са градских тераса преселе у кошнице и направе јака медоносна друштва. Једна од њих је у близини силоса некадашњег "Житомлина", и део је пројекта "Београдска пчела".

За градске пчеле бука, загађен ваздух и гужва нису препрека. Вегетација у граду на две реке пружа им богату пашу. За пет година урбаног пчеларења у кошницама Београдског пчеларског друштва у Кошутњаку, приноси често буду већи од оних у руралним крајевима.

Кажу да су пестициди, велики број кошница на малом пашњаку, али и једнолични засади, посебно у Војводини, главни непријатељи сакупљача полена.

"У граду је разноврсно биље и тај мед који смо ми вадили овде је полифлоран, има толико разноврсног полена, а прошле године смо радили анализу у центру за испитивање намирница и мед је беспрекорно чист", каже Станко Рајић, председник Београдског удружења пчелара.

Урбани пчелари су у мају прошле године раскрчили земљиште у близини силоса некадашњег "Житомлина" на Дорћолу. Посадили су 700 медоносних биљака и поставили 12 кошница.

"Прва сезона заиста није да очекујеш неке количине меда, али кошнице су биле препуне и неких тридесетак килограма смо издвојили за нас, а око 150 оставили пчелама да презиме", каже Срђан Станковић, пчелар.

На пројекту "Београдска пчела" ангажовано је неколико удружења – од произвођача меда и лековитих мешавина до еколошких покрета. Како би повећали број кошница, увели су систем за наводњавање, изградили пчеларску радионицу и мали едукативни центар, а потребно им је 600.000 динара.

Средства сакупљају на недавно отвореној платформи за групно финансирање у Србији.

"Оно што ниједно друго финансирање нема, краудфандинг као алтернативно финансирање има ту групу, заједницу, која се окупља око добре идеје", каже Ивана Срдановић, платформа "Добри Дабар".

Ова платформа је настала као резултат сарадње Немачке развојне агенције ГИЗ и Србије. За групно финансирање се могу пријавити појединци, удружења, мала и средња предузећа која имају идеју не скупљу од 10.000 евра.

Тренутно је актуелно и сакупљање средства за изградњу парка у селу Бабина Лука и књигу Шумских прича породице из околине Зајечара. Финансијери идеја заузврат добијају награде. У случају београдске пчеле, то су лекције на пчелињаку и, наравно, мед.

У Србији се годишње произведе нешто више од 7.000 тона меда. У Београду, рачунајући зелени прстен приградских општина, пчеларством се бави око хиљаду људи.