Недељно поједемо једну пластичну картицу - где све има пластике и на који начин је уносимо

Љубинка Рајаковић је гостујући у емисији РТС Ординација навела да је пластика практично свуда око нас, а за многе производе и не знамо да је садрже, да доспева у наш организам у два облика - као нерастворни комадићи пластике (микропластика) и у облику хемијских једињења која су саставни део пластике.

"На пример, паста за зубе је има веома пуно микропластике у себи, затим козметички препарати за пилинг, средства за чишћење... И, наравно, ситна пластика која је у ваздуху, то све допире до нас. Можете да је удахнете или прогутате са храном. То је директан утицај микропластике. Индиректан је преко риба", објашњава гошћа РТС Ординације.

Истраживачи на универзитету у Њукаслу су утврдили, што је како каже професорка Рајковић њу фрапирало, да недељно човек прогута пет грама пластике, а то је пандам једној пластичној картици коју сви носимо у новчанику. 

На питање шта пет грама пластика може да уради организму, каже да уколико неправилно њом рукујемо и ако је прогутамо могу да се издвоје једињена која су штетна по организам, али, истиче она, то само под екстремним условима.

"Ми хемичари једињења делимо на органска једињења и неорганиска. У прву групу спадају амини, феноли, фталати. У оквиру неорганских су јони тешких метала. Не бих дубоко улазила у здравствени аспект, али свако зна да таква једињења могу да изазову неравнотежу у организму - имуног и ендокриног система", објашњава професорка Рајковић зашто се каже да пластика симулира хормоне.

А, како каже, посебно је штетно једно једињење које прави "неред" у организму.

"Посебно смо издвојили 'бисфенол а' који је штетан зато што је то синтетички естроген. И кад у организам унесете синтетички хормон, он уноси неред, врло лоше утиче на гојазност, на стерилитет па чак кажу и да доводи до појаве канцера. То је оно што се налази у литератури, али ја никада нисам за то да се шири паника, да се бојимо... До ових последица долази под екстремним условима", објашњава професорка Рајаковић.

Напомиње да на тржишту постоји пластика која уопште не садржи бисфенол, а које носе ознаку "bpa free", али и да је Европска агенција за безбедност хране увела кодирану ознаку пластике. 

Нема бактерија која разграђује пластику

Гошћа РТС Ординације објашњава да је пластика у савременом друштву важна и свеприсутна - да пијемо воду из пластичних чаша и флаша, једемо из исто таквог посуђа, користимо креме паковане у пластичне посуде... 

"Огромна је производња пластике. Висок стандард и висок стил живота не би био остварен да нема пластике. Па тако, данас не бисмо имали кристално чисту воду да није пластике, односно амбалаже. Са друге стране то значи и огромну количину отпада. Сировине за производњу пластике су угаљ, нафта и гас, а то одмах значи огроман потенцијал за штетан утицај на здравље човека, али и на природу. Тако долазимо до феномена микропластике. Микропластика је исто пластика, само у ситним делићима", објашњава гошћа Ординације. 

Како каже, није проблем што смо ми одбацили пластичну кесу или боцу, али проблем је што се она у природи не разграђује.

"Нема бактерија која разграђује пластику. Оне се разграђују, уситњавају абиотички - а то значи механички, под дејством ветра, топлоте, ултравиолетног зрачења и то све до ситних честица. Али ни оне нису у потпуности разграђене. Ако оне дођу у земљу, моћи ће да се примене као компост. Али ако дођу у воду или храну, оне су штетне", објашњава професорка Рајаковић.

Због чега је пластика тако популарна

На питање зашто је пластика упркос горе наведеном толико популарна, гошћа РТС Ординације одговара да она има својих добрих карактеристика.

"Она је инертна, лака, јефтина, лако се обликује. Она има толико добрих карактеристика и треба знати како уживати у коришћењу пластике, али уз услов да добро регулишемо све оно што долази на крају кад постаје отпад. Можемо да се спасемо и спасемо природу ако искористимо ефекте рециклаже", закључила је професорка Рајковић.