Хоће ли неплаћени рад у кући омогућити незапосленима здравствено осигурање

Према речима поверенице за заштиту равноправности, коначно ћемо имати препознавање неплаћеног рада, макар кроз здравствено осигурање, јер многе жене нису могле да користе здравствене услуге, а нису биле у могућности да их плате.

"Посебно када је реч о женама које живе на селу. Већина газдинстава је регистрована на мушкарце, свега 19 одсто газдинстава је регистровано на жене, па самим тим нису биле ни здравствено осигуране. Уз то жене у просеку живе и дуже али и мушкарце и жене треба да оснажујемо да воде рачуна о свом здрављу", рекла је Јанковићева.

Републички завод за статистику утврђиваће вредност неплаћеног рада који је врло захтеван и оптерећујући, због чега и треба да буде вреднован. Иако те послове углавном раде жене, све је више мушкараца који се укључују у кућне послове, јер тај рад нам нико неће платити, а морамо да помажемо једни другима. 

"Жене на селу од раног јутра до касне вечери раде врло захтевне послове у домаћинству, а када их питате да ли раде оне кажу да су незапослене", навела је повереница за заштиту равноправности.

Бранкица Јанковић наглашава да се прича о родној равноправности неправедно свела на полемике о родно сензитивном језику.

"Имамо и род и број и падеж и можда ће неке речи зазвучати рогобатно зато што нека занимања жене нису радиле у прошлости, али то одавно није случај", истиче Јанковићева.

Такође, има много професија где је дошло до дисбаланса, посебно када је реч о социјалној заштити, здравству, просвети која су мање плаћена, а где у великој мери раде жене. Епидемија нам је управо показала да су та занимања итекако важна за наше друштво.

Још два закона о којима се доста говори у јавности имаће утицај на равноправност, али и положај жена и деце. То су Закон о финансијској подршци породици са децом и нови Породични закон који би требало да уведе забрану физичког кажњавања деце.

"То би требало да буду закони који треба значајно да утичу на поправљање положаја жена и породица са децом, посебно када је реч о надокнади доприноса за социјално осигурање", навела је повереница.

Што се тиче забране физичког кажњавања деце, она сматра да полемика око тога више и не би требало да се води, требало би да смо је превазишли.

"Ненасилна комуникација коју би требало сви да научимо је, на крају крајева, развојна форма која нема санкцију, већ треба да нас учи бољем понашању", рекла је за РТС Бранкица Јанковић.