Дачић: Пупин и Вилсон су прави пример српско-америчке сарадње

Ивица Дачић је изразио задовољство што присуствује скупу посвећеном позитивним примерима српско-америчке сарадње, двојици великана професору Михајилу Пупину и председнику Вудро Вилсону, који су својим достигнућима, активизмом и политичким деловањем оставили дубок траг и задужили не само два народа – српски и амерички, већ и читаво човечанство.

"САД и Србија делиле су кроз историју заједничке вредности и удружено се бориле за очување слободарских начела и цивилизацијских достигнућа. Ипак и поред тога, друга половина 20. века донела је велике изазове и значајне несугласице у српско-америчким односима. Зато је важно да изнова истичемо позитивне аспекте наше заједничке прошлости, како би данас биле промењене неке погрешне перцепције које смо креирали једни о другима", рекао је Дачић.

Професор Пупин био је интегрисан у америчко друштво као научник светског гласа, али је постао готово једнако познат и као елоквентан, препознатљив и доследан представник Краљевине Србије, касније Краљевине Југославије и Срба у САД.

Године 1912. именован је за почасног конзула Краљевине Србије у САД са седиштем у Њујорку, а Пупин је са те позиције у великој мери допринео успостављању међудржавних и ширих друштвених српско-америчких веза. Као веома угледан научник и грађанин САД учинио је много да обезбеди америчку подршку Краљевини Србији током Првог светског рата.

Министар је подсетио да се Вудро Вилсон веома дуго залагао за обнову Србије као независне државе и њен излаз на море, што је био захтев који је постао део и његових чувених 14 тачака из 1918. године. До које мере је био наклоњен Србији видљиво је и у телеграму који је исте године упутио председнику Владе Краљевине Србије Николи Пашићу, а у којем Вудро Вилсон пише да је "сигуран да се правда за Србију налази у врху приоритета сваког мислећег и патриотског становника Сједињених Држава".

На пријатељство Пупина и Вилсона, али и на размере поштовања које је указано српском народу, подсећа вероватно и најдирљивији моменат у српско-америчким односима када се 28. јула 1918. године српска застава завијорила на Белој кући.

Тог дана је у црквама широм САД прочитано, а у свим утицајним дневним новинама и објављено, саопштење америчког председника Вилсона који је, дирнут великим жртвама и херојским делима, изразио дивљење "одважном српском народу". 

Шеф српске дипломатије овим приликом је посебно истакао и подсетио да му је била изузетна част што је 2018. године имао прилику да и у Вашингтону, у Конгресу САД и у Београду, обележи овај датум, присећајући се са америчким партнерима савезништва наша два народа.

Разумевање које је постојало између Пупина и Вилсона значајно је допринело остварењу преговарачких циљева наше државне делегације на Париској мировној конференцији.

Професор Пупин је био једна врста придруженог и врло преданог незваничног члана, који је у Париз дошао на позив Николе Пашића. Пупиново пријатељство са председником Вилсоном, као и чињеница да је лично познавао водеће чланове америчке делегације, знатно су помогли представницима Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у преговорима о неким од кључних питања.

Министар је подсетио и да је Пупин био истакнути представник тадашње српске дијаспоре у САД. Подсетио је да су српску дијаспору чинили не само људи попут професора Пупина или Николе Тесле, већ и Џорџ Фишер тј. Ђорђе Шагић, који је пре више од 200 година као српски устаник кренуо у Америку и учествовао у Тексашкој револуцији, али и Давид Вујић, који је шездесетих и седамдесетих година радио на програму "Аполо" и многи други који су оставили, или и данас остављају значајан траг у САД.

"Сви заједно морамо бити ангажовани како бисмо припаднике српске дијаспоре у САД подстакли да своје капацитете, познанства, контакте или ресурсе ангажују на линији оног патриотизма и љубави према старом завичају", закључио је Дачић.