Како се страни студенти сналазе у Београду

Иако о Србији није знао много, Вијетнамац Хуан Хонг Ким упутио се 10 хиљада километара далеко од куће да би у нашој земљи студирао међународне односе. Прошле године је стекао диплому Факултета политичких наука, где је и наставио образовање. Сада пише мастер рад.

Хоан Хонг Ким из Вијетнама каже да се у Србији мора много учи и да спрем и да се испит спрема три месеца унапред.

Да би били лекари с српском дипломом, из Централне Африке дошли су Фунга и Ингрид. После шест година учења и труда, прошле недеље су то и постали. Сада им, кажу, следи стажирање, а онда ће се вратити у своје земље да тамо деле стечено знање.

"Одлучио сам да студирма медицину овде зато што знам неке познате лекаре који су студирале овде. Студирање на почетку је било много тешко због језика. Кад је време прошло онда је океј", каже Фунга Фунга Јотом из Замбије.

"Мало сам била збуњена због језика пошто нисам знала ни да кажем добар дан. Било је људи који су знали енглески и ја сам полако вежбала језик. И људи су били љубазни и тако, било је лепо. Није било лако, али сам се трудила и ја сам успела", каже Ингрид Надија Ираозе из Руанде.

Сво троје у нашу земљу стигли су пре осам година. Толико дуго и живе у студентском дому. Ту су их лепо дочекали и прихватили, а најтеже им је било да савладају српски језик.

Хоан Хонг Ким из Вијетнама каже да му је граматика највећи проблем.

У учењу им помажу колеге на факултету, али и другови из дома. Уз њих су, кажу, заволели и нашу традицију.

"Кад сам дошао, мени је био први пут да једем сарме", каже Фунга Фунга Јотом из Замбије.

"Занимљиво је, дружим се, учим у читаоници, лепо је", испричала је Ингрид Надија Ираозе из Руанде. 

На Универзитету у Београду је нешто више од 5.300 страних студената. Највише се занимају за техничке факултете, студије медицине, стоматологије, пољопривреде.

Ана Ланговић Милићевић, државни секретар у Министарству просвете, науке и технолошког развоја каже да је отежавајући фактор у претходном периоду за долазак иностраних студената била нострификација диплома средњих школа, што се врло поједноставило.

"С друге стране за визе процес је убрзан. Проблем који је био јесу смештајни капацитети. Међутим, ми смо ту већ направили неке помаке за јавно-приватно партнерство, имали смо конкурс где се одговарајући смештај по стандардима такође може понудити иностраним студентима", каже Милићевићева.

Циљ је, истичу у министарству, да иностраних студенета буде све више. Подсећају на 80-те године када више од 20.000 студената на БУ није имало српски пасош. Углавном су долазили млади са Блиског истока и из Северне Африке.