"Нестали не смеју бити таоци, регион има заједничку обавезу"

Ана Брнабић је у Скупштини града Београда, где је одржана комеморативна седница, рекла да је време да стасају нове генерације неоптерећене мржњом и које неће носити кривицу за ствари које су се догодиле пре њиховог рођења.

"Не смемо дозволити да се историја понавља, морамо да учинимо све да решимо то питање, да имамо заједничку будућност, а не понављање прошлости", рекла је премијерка.

Истакла је да решавање питања несталих није само обавеза према жртвама и породицама већ је то, како каже, обавеза од прворазредног значаја како бисмо остварили морално право у будућности да пребројавамо успехе, а не жртве и зла.

Како је рекла, за наше друштво, независно да ли у Србији, БиХ, Хрватској, КиМ или било где другде у свету, важно је да све приче и судбине буду изречене, да остану забележене као део колективног памћења и као подсетник да се не сме престати са тражењем несталих и да се злочини не смеју поновити.

"Тужно је да после толико деценија од сукоба на простору бивше СФРЈ, не само да нису истражене судбине већ се о тим судбинама некада не сме слободно ни говорити и због тога је важно да обележавамо овакве дане", рекла је Брнабићева.

Према њеним речима, држава мора да омогући подршку и помоћ Комисији за нестала лица и другим институцијама, повећава капацитете и побољша услове рада, те да омогући сарадњу са другим државама колико је то у њеној моћи.

"Учинићемо све да се сарадња са другим странама побољша и да потрага за несталима буде растерећена политизације. То се мора третирати као црвена цивилизацијска линија која се не сме злоупотребљавати у дневнополитичкој комуникацији", рекла је премијерка.

Брнабићева је закључила да је то питање достојанства једног друштва и начина на који ће градити будућност, наводећи да без затварања овог поглавља и наше друштво које је много учинило и сва друштва у окружењу неће бити у стању да превазиђу прошлост и да се окрену будућности уколико имају те ране.

Породице несталих указују на кључне проблеме у вези са последицама рата на простору бивше Југославије.

"Пре свих, то су питања проналажења идентификације и принудно несталих лица, питање процесуирања ратних злочина, пред надлежним органима Републике Србије и другим органима, питање правног наслеђа односно домаћих, страних и међународних инсититуција према одговорности за ратне злочине почињене над србима", каже Душко Челић из Удружења породица несталих.

Комисија за нестала лица упозорава да је потребно да и остали у региону отворе архиве које је отворила и Србија и да ће тада бити много мање несталих особа и много мање непознаница.

"Породице уз пуно право имају право да знају где су њихови најмилији и имају право да знају ко је одговоран за злочине и то их апсолутно подржавамо. То су неки принципи, који су универзални, то су елементарна људска права, нешто што је записано у свим декларацијама, свим документима међународих организација", указује Вељко Одаловић из Комисије за нестала лица.