Фондација "Тијана Јурић" предала парламенту потписе грађана

Представници Фондације "Тијана Јурић" предали су Скупштини Србије 158.460 потписа грађана, прикупљених у оквиру народне иницијативе за увођење казне доживотног затвора за убиство детета, малолетника или трудне жене. Oснивач фондације Игор Јурић је сигуран да ће парламент подржати ту иницијативу.

Народна иницијатива одржана је у више од 40 градова у Србији од 23. до 29. октобра, а број прикупљених потписа вишеструко је премашио 30.000, неопходних за улазак у скупштинску процедуру.

Фондација "Тијана Јурић" је исти предлог поднела у мају, али без потписа грађана – није било резултата.

"Сигуран сам да не сме да се зажмури на вољу грађана, на жељу да се наша деца заштите на бољи начин, да можемо, сви родитељи, да мирније спавамо ако нам дете можда касни из града", рекао је Јурић новинарима након што су потписи предати парламенту упаковани у кутије на којима је писало "Доживотни затвор за убице деце".

Истиче да Србија нема времена да чека, да је ово круцијални проблем друштва који морају да решавају стручни људи, да је предаја потписа само прво полувреме, те да се сада чека да се види како ће реаговати посланици.

"Сигуран сам да ће овај предлог измена Кривичног законика врло брзо бити у скупштинској процедури. То очекујем", рекао је Јурић.

Подсетио је да је Фондација 3. маја предала предлог председници парламента, те да је тада рекао да се неће чекати унедоглед, тако да је почело сакупљање потписа.

Каже и да самим тим што је предлог предат не значи да га Скупштина мора усвојити.

"С обзиром на то колико су људи одреаговали на све то, сматрам да не смемо да зажмуримо на ово и због тога сам оптимиста да ће он врло брзо заживети и да ће га на крају крајева Скупштина и усвојити", поручио је Јурић. 

Поводом критика појединих правника на решење о доживотном затвору, Јурић каже да је управо стручна јавност ту да се суоче аргументи.

"Ако погледамо статистику која каже да је од 35 затвореника који су тренутно осуђени на максималну казну, а имају могућност условног отпуста и вероватно имају велику шансу да после две трећине казне изађу из затвора, то нас све опомиње да морамо нешто да радимо", рекао је Јурић.

Навео је и да су у 90 одсто случајева ти људи повратници, те истиче да у великом броју европских земаља постоји доживотна казна.

"Зашто ми да мислимо да су наша деца безбеднија од друге деце и зашто ми да мање вреднујемо нашу децу? Уколико су друге земље увиделе да таква казна мора да постоји у данашње време, то је управо разлог да тако нешто заживи код нас", каже Јурић.

Навео је да се иницијатива Фондације базирала на децу и немоћне жене, између осталог труднице, те да наравно постоје и други злочини који треба да се кажњавају доживотном казном.

"То је нешто што остављамо Министарству правде. Ми нити имамо довољно капацитета да бисмо обухватили све казне и злочине које би требало казнити доживотном казном, ту је Министарство правде, нека доради закон", рекао је Јурић, који је захвалио медијима на подршци и поручио да смо сви заједно ту да мењамо друштво које није најбезбедније за нашу децу.

Правници подсећају да би усвајање тог предлога повукло промене других закона. Ипак, оцена струке је да то не би било компликовано ако држава то жели.

"Довољно је у првом кораку променити релевантне одредбе Кривичног закона, једном новелом Кривичног законика и да подсетим већ је било тако нешто предвиђено у последњем нацрту измена и допуна Кривичног законика, али се од тога одустало у неком последњем моменту. И било је предвиђено да се за све ситуације када је прописана казна од 30-40 година уместо те, садашње најдуже казне пропише казна доживотног затвора", указује проф. Милан Шкулић са Правног факултет у Београду.

Иницијативом се тражи и увођење доживотног затвора, без права на помиловање, међутим актуелни правни систем у земљи има своја ограничења.

Шкулић објашњава да није ни могуће да се забрани законом помиловање тј, каже, пре се мисли на условни отпуст.

"Тако нешто није допуштено ни постулатима суда у Стразбуру, а било би противно и неким елементарним људским правима. Другим речима неспорно да би у пракси људи који су учинили веома тешка кривична дела за која је изречена таква, да кажемо капитална казна, далеко теже излазили на условни оптуст и добијали помиловање али се тако нешто не може законом апсолутно искључити", наводи Шкулић.

Закон предвиђа да са 30.000 потписа пунолетних грађана народна иницијатива може да уђе у скупштинску процедуру. О њој ће најпре расправљати скупштински одбори који предлог могу да врате подносиоцу на дораду или да траже мишљење ресорног министарства и Владе. Последњу реч имају посланици.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 16. новембар 2026.
11° C