Волети Револуцију

Борис Пастернак описује револуционарни занос доктора Живага: "Замислите какво је ово време! Таква се чудеса догађају једанпут у вечности. Замислите: одлетео је кров изнад целе Русије, и ми смо се с целим народом нашли под отвореним небом. И нико нас не надгледа. Слобода! Права слобода нам је пала с неба!"

Пастернакове слике су пуне наде и ишчекивања новог почетка. Доживљај који има Јуриј Живаго је поетски: "Све је превирало, расло и успињало се од волшебног квасца живота. Широки талас животне радости кретао се као тихи ветар, не бирајући правац, по земљи и граду, преко зидова и плотова, кроз дрво и месо. Да би пригушио дејство тог тока, доктор пође на трг да слуша говоре..."

Пастернак описује рађање љубави. Јуриј Живаго је песник и његови изливи страсти према Револуцији се подударају са његовом љубавном везом са Ларом. Њих двоје се спајају у радости коју може донети само љубав. Пастернак није био усамљен: читава генерација писаца, сликара и музичара је дочекала слободу коју је донела Револуција са узбуђењем какво се открива у новој љубави.

Од 1917. до 1932. ово поколење ће искусити читав спектар осећања које буди љубав: почетнички младалачки занос који превазилази разум, љубавна искушења, непријатне сумње, неповерење... Кад су се појавиле сумње у чистоту предмета њиховог обожавања, покушавали су да их потисну и скрену поглед на другу страну. На крају се Револуција окренула против њих. Неке је током Великог терора уништила у машинама за убијање у Гулагу, неки су се одрекли своје уметности, неки су успели да побегну. За неке од најбољих, који су се осећали као остављени љубавници, живот више није био вредан живљења и они су га сами окончали.

Година 1917. која је донела обећање нових храбрих светова и ослобађање од прошлости, запалила је уметност. Песници Сергеј Јесењин, Александар Блок и Андреј Бели написали су своја најзначајнија дела. Футуристички песници, међу којима је највећи Владимир Мајаковски, прихватили су Револуцију и објавили обнову уметности. Музички експериментализам је прелазио границе хармоније, прелазио у џез и стварао оркестре без диригената.

Креативност и иновације су водиле визуелне уметности ка новим правцима. У манифесту супрематизма Казимир Маљевич је објавио: "Објективни приказ нема никакве везе са уметношћу. Објективност је безначајна." Попут Василија Кандинског, у деценији после Револуције и Маљевичеве слике пуне су форми у покрету које се крећу према посматрачу и енергије из доба заноса.

Уметност се преливала у сваки облик страсти. Бољшевици су брзо открили могућност да филм утиче на масе. Редитељи Сергеј Ејзенштејн и Дзига Вертов су стварали филмове који су имали велике уметничке домете, али и пропагандни карактер. Документарни серијали под вођством Вертова користили су конструктивистичке радове Родченка, који је израђивао и плакате за филмове.

Бољшевици су у почетку били толерантни и окупирани другим стварима, тако да нису превише обраћали пажње на домете савремене уметности. Али, већ крајем двадесетих, владајући режим није гледао с превеликим одобравањем на апстракцију и уметнички радикализам. Због тога је почео да обликује нову доктрину која ће читаву уметност подредити циљевима комунизма. Као једини прихватљиви облик уметничког изражавања, 1932. године је проглашен социјалистички реализам. Уметнички стваралац је у Совјетском Савезу морао да служи пролетаријату својим реализмом, оптимизмом и херојством. Апстрактна уметност се у ово није уклапала. Доба слободе је окончано за авангарду.

Лењин је на сликама и скулптурама приказиван са испруженом руком која показује на циљ који је на хоризонту и води ка светлој комунистичкој будућности. Како је мит о њему растао, Лењин је постајао светац и мученик. Стаљинови портрети су били захтевнији. Са краћом руком и ногом и ожиљцима од богиња, он свакако није био идеалан за јунака. Међутим, поједини сликари и вајари су били спремни да занемаре несавршености вође. Они су волели Револуцију, а од неких љубави се губи вид.

Нису сви били уверени у комунистичку утопију. Пастернаков измишљени песник Јуриј Живаго је престао да обожава Револуцију онда када се суочио са бољшевичким непоштовањем људских вредности. Стварни песници и уметници су се такође разочарали. Кандински и Шагал, који су играли важне улоге у првим данима Револуције, емигрирали су из Совјетског Савеза већ почетком двадесетих година.

Шокантна је била смрт режимског песника Владимира Мајаковског. Његова поезија је била позив на устанак против старог света и журба ка рађању новог. Али очеви и вође Револуције су биле културни конзервативци. Лењин је омаловажавао рад Мајаковског као "бесмислицу, глупост, двоструку глупост и претенциозност". Крајем двадесетих година Мајаковски више није био у љубави са Револуцијом. Почео је да пише драме које су нападале филистинство совјетског друштва. У априлу 1930. извршио је самоубиство у свом стану у Москви.

Више писаца, песника и уметника умрло је у Гулагу. Било им је суђено под измишљеним оптужбама да су шпијуни страних сила, а у стварности њихов једини грех је био тај што су уметници. Редитељ Всеволд Мејерхољда је био експериментатор и авангардиста. Он се супротставио ограничавајућим догмама социјалистичког реализма и одржао говор о томе. Мучен од НКВД-а, бележио је у затвору Лубјанка: "Ја урличем и плачем од бола. Уврћем се и цвилим као пас. О, смрт је сигурно лакша него ово. Почињем да оптужујем себе у нади да ћу брзо стићи на губилиште."

Булгаков је видео метод у лудилу, иако свакако није предвидео да они који претендују да створе рај на земљи, управо установљују пакао у коме нема зла које нису спремни да учине. Терор Француске буржоаске револуције је трајао тринаест месеци и за то време је погубљено 16.000 људи. Бољшевицима је за то требало свега две недеље. Мејерхољд је ишао на погубљење у фебруару 1940. наводно узвикујући: "Живео Стаљин!", верујући да Отац Нације није био обавештен о злочинима који су вршени у његово име.

Али је Стаљин, а пре њега Лењин, то свакако знао. У тајним архивима "Непознати Лењин", које су објављене 1996. године, са датумом "Март 1922" пише: "Баш сада, када у изгладнелим регијама људи једу људско месо и стотине и хиљаде људских тела лежи разбацано уз путеве, ми морамо да наставимо конфискацију црквене имовине са најсуровијом и немилосрдном снагом. Што више представника реакционарног клера и буржоазије успемо да погубимо, тим боље." Црквени подаци показују да је те године убијено 1.962 монаха, 2.691 свештеник и 3.447 монахиња.

Уметност, поезија, музика и љубав нису значили ништа бољшевичким зилотима. "Ја се не разумем у уметност", изјављивао је Лењин. "Уметност је за мене само привезак и када се њена употреба као пропаганде – што нам је сада потребно – заврши, ми ћемо је одсећи као некорисну: цап, цап!" Критичар Виктор Шкловски је писао тридесетих година: "Уметност мора да се креће природно, као срце у човековим грудима, али они желе да то кретање усмеравају као да је воз."

Виктор Кравченко ("Изабрао сам слободу"), Евгенија Гинзбург ("Путовање у вихор") и Надежда Мандељштам ("Страх и нада") показују друштво из кога је идеја поверења потпуно одбачена – друштва у коме питања "Да ли они пишу?" значи "Да ли они пишу потказивачка писма тајној полицији?" Не можете веровати својим родитељима, нити својој деци. Сви су у страху, укључујући и Великог Вођу, који се сваког тренутка плаши смакнућа.

"Мапа света која нема Утопију, није вредна чак ни погледа." – говорио је Оскар Вајлд. Истина говори супротно. Утопија значи "неместо", она значи "нигде". У двадесетом веку, цена марксистичке Утопије била је више десетина милиона живота. С друге стране, свака измишљена Утопија, од Платона до данас, постаје Дистопија, због тога што се писци труде да ово "место" учине занимљивим. Јер шта бисте по читав дан радили у Утопији? И ко би данас окретао мапу света у потрази за пустом земљом коју зову Никад није било, Никад не може да буде и Никад неће бити?

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 16. новембар 2026.
11° C