среда, 27.09.2017, 22:45 -> 23:14
Извор: РТС
Обавезно средње образовање између потребе и закона
Као потписница Агенде Уједињених нација о одрживом развоју, Србија до 2030. мора да уведе обавезно средње образовање. Да се то догоди и раније, предложио је Клуб самосталних посланика, пре два дана, кроз амандман на предлог закона о основама система образовања и васпитања. Посланици Владајуће коалиције и опозиције сагласни су да је амандман добар, али се не слажу да ли Устав дозвољава такву измену. За министра просвете предлог је разуман, али га Устав не предвиђа. Струка каже да се и једно и друго становниште може бранити правним аргументима.
Члан 71 Устава каже: "Основно образовање је обавезно и бесплатно, а средње образовање је бесплатно".
Да и средње образовање буде и обавезно и бесплатно, са бесплатним књигама, предлаже посланица Александра Чабраја.
"Уосталом, члан 28 Конвенције о правима детета прописује обавезу државе да учини образовање обавезним, Комитет за права детета дао је препоруку Републици Србији још 2008. године, значи пре скоро 10 година, да поред основног и средње образовање учине обавезним", објашњава Александра Чабраја из Клуба самосталних посланика.
То је изводљиво, али не сада, каже министар.
"Мислим да је одговор врло разуман, да нешто што још нема у Уставу, не може да буде ни у овом закону. Врло смо се јасно изјаснили да ћемо чим буде прилике да се Устав мења, ми делегирати то питање", наводи министар просвете Младен Шарчевић.
Члан Устава који се тиче права на образовање може се, кажу стручњаци, тумачити на два начина. Први је стриктан – да би средње образовање било обавезно, мора да се мења Устав.
Друго тумачење је да законом можете да предвидите такву ситуацију, односно такву обавезност, истиче професор Уставног права на Правном факултету у Београду Владан Петров.
"Опасано је када законом покушава да се ограниче права која су прокламована Уставом. У овом случају, то не би било ограничавање или некакво суспендовање права које је прокламовано Уставом, него практично једно садржинско, проширивање онога што је Устав бар у језичком смислу нагласио, рекао", објашњава Петров.
У Србији сваки други становник има завршену средњу школу, показује последњи попис становништва. Према истраживању Уницефа човек који заврши само основну школу, током животног века изгуби око 78.000 евра.
"Ако у ту калкулацију урачунамо очекивани животни век, социјална давања за ту особу која не може да нађе адекватан посао, дефиците из буџета који проистичу из тога што не могу плате, опорезују и број људи са основном школом које имамо у Србији, то би значи да Србија годишње губи око 7,5 одсто бруто домаћег производа на годишњем нивоу", наводи Јасминка Марковић, директорка Центра за образовне политике.
Европска унија је земљама чланицама дала препоруку да би деца у образовном систему требало да проведу између 12 и 19 година. Кипар је са 12 година најнижи на лествици.
Деца у развијеним земљама као што је Финска у школским клупама проведу дуже од две деценије.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар