субота, 09.09.2017, 08:25 -> 10:51
Извор: РТС
Монархија ствар прошлости, питање двора решаваће се и у будућности
Закон о реституцији ускоро би могао да се мења, али прописа који би регулисао статус дворског комплекса на Дедињу и породице Карађорђевић нема на видику, иако је његово усвајање предвиђено пре шест година. Питање како би то требало да буде решено, у Србији се и даље сматра осетљивим.
Од Аустрије која је Хабзбурговцима забранила да се врате у земљу док се појединачно не одрекну владарских претензија, до Румуније која је бившој владарској породици вратила сву имовину, републике су бирале различита решења за статус династија које су владале у прошлости. У Србији се о томе и даље полемише.
Став Крунског савета је јасан. Имовина Карађорђевића је приватно власништво, али за дворски коплекс имају предлог.
"Држава остаје формални власник и сноси обавезе бриге о имању, а одобрава статус чланова династије или им компензује објективну вредност онога што је преузела у своје власништво", каже Драгомир Ацовић, члан Крунског већа.
Закон о реституцији изузео је дворски комплекс на Дедињу од поступака пред Агенцијом зато што је реч о културном добру од изузетног значаја. Али је и предвидео да ће његов статус уредити посебан закон. Од тада је прошло шест година, а решења се не назире.
"Тешко да нека симплификована решења могу да прођу попут оног да ће то бити приватна својина или, са друге стране, да се каже то ће бити музеј, јер врло је сложено ако се иде на наследно право – не важе правила о наслеђивању династије него општег грађанског права. Србија је још увек република", каже Страхиња Секулић, директор Агенције за реституцију.
У Републици Србији принц Карађорђевић ословљава се престолонаследником, већина грађана у истраживањима се не опредељује за монархију, али је на краљевску породицу осетљива. За историчаре је тај сентимент разумљив.
"Нама никада нису владали страни владари какав је случај са Румунијом, Бугарском, Грчком, али постоји нешто што је сентимент и стварност, а стварност каже да је Србија република", каже Дејан Ристић, историчар.
Историчар Чедомир Антић сматра да Карађорђевићима следују права и обавезе. Права, каже, проистичу из имовине, а обавезе су у државном интересу.
"Принцеза Катарина има највећи фонд који је највећи приватни фонд који је икада радио у Србији од времена монархије. Могло би тако нешто да се направи за образовање", каже Антић.
"Мислим да треба формално-правно признати да се ради о члановима бивше краљевске породице, поштовати и историјску и садашњу реалност, са друге стране определити непокретност која би била стављена на располагање или потпуно враћена", сматра Дејан Ристић.
Пре седамдесет година, комунистичка власт конфисковала је имовину Карађорђевића, који су се 2001. вратили у земљу уз уговор о праву на коришћење дворова.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 7
Пошаљи коментар