четвртак, 27.07.2017, 14:34 -> 21:38
Извор: Танјуг
У Србији годишње око стотину пријављених жртава трговине људима
Жене жртве трговине људима пре свега су изложене сексуалној експлоатацији, а мушкарци радној експлоатацији. Половину свих жртава чине деца.
У Србији се годишње открије око стотину жртава трговине људима, од чега су половина деца, а забрињавајуће је што су жртве изложене вишеструкој експоатацији, речено је на представљању годишњег извештаја Центра за заштиту жртава трговине људима за 2016.
Током 2016. Центар је идентификовао 57 жртава, што је за 40 одсто више него 2015. године. У годишњем извештају тог Центра наводи се да су најзаступљенији видови екплоатацие секусуална и радна експлоатација као и принудни бракови.
Довољан је само дан да трговци људима врбују своју жртву. Чак 27 особа је прошле године тако пало у руке криминалцима. Статистика показује и да су жртве углавном из урбаних средина и да их врбују и познаници и чланови породице. Искуство оних који им помажу показује и да би заштита могла да буде боља.
"И даље немамо фонд за компнезацију жртава, и даље није усвојена стратегија за борбу против трговине људима, и даље судски поступци трају веома дуго и веома су исцрпљујући", каже директорка Центра за заштиту жртава трговине људима Сања Кљајић.
У Центру сматрају да би требало унапредити сарадњу с невладиним организацијама и омогућити тренинге у центрима за социјални рад у пограничним местима. Тако би се помогло и жртвама међу мигрантима.
"Сад имамо мало другачију појаву када је мигранска популација у питању, већи део припадника те популације се дуже задржава и борави у Србји, па ето потребе и прилике да се унапреди систем идентификације, да се види да ли међу њима има жртава", каже истраживач Центра за заштиту жртава трговине људима Владан Јовановић.
Центру за заштиту жртава трговине људима информације о потенцијалним жртвама најчешче дају полиција, невладине организације, центри за социјални рад. Социјални радници ће убудуће пролазити и додатне обуке да би лакше препознали жртве.
"Оно што нас забрињава је појачана вишетрука експлоатација која углавном почиње принудом на брак, то је оно што је јако важно, јер се принуда на брак јавља код малолетних, код деце, значи девојчице од 12,13,14 година, и касније се експлоатација компликује", каже Лидија Милановић из Службе за заштиту и идентификацију жртава трговине људима.
Статистика показује да су жртве чешће жене него мушкарци, посебно када је реч о сексуалној експлоатацији. Пре него што се жртва идентификује експоатишу је од месец дана до више од годину дана.
"Уређен систем идентификовања жртава"
Директорка Центра Сања Кљајић рекла је да у Србији постоји одговоран однос државе у борби против трговине људима и уређен систем идентификовања жртава, као и добра сарадња Центра са институцијама у систему социјалне заштите.
Како је навела, од 2001. године када је почела организована борба Србије против трговине људима, потписани су бројни међународни уговори, а предстоји и испуњавање високих стандарда из Директиве ЕУ.
Кљајићева је рекла да су проблеми које треба у наредном периоду решити оснивање фонда за компензацију жртава, усвајање стратегије и обезбеђивање просторија за смештај жртава.
Помоћница министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Нина Митић рекла је да је министарство формирало нови сектор за антидискириминациону политику и унапређење родне равноправосности, те да ће први задатак бити упутство за све социјалне раднике у центрима за социјални рад како да препознају жртве трговине људима и потом поступају.
Програм обуке, како је најавила, биће донет крајем августа.
Каже и да је огроман задатак усвајање стартегије и акционог плана у борби против тргивине људима, и истиче важност оспособљавања новог прихватилишта за жртве, чија укњижба је у току.
Кљајићева каже да је тај објекат додељен центру из имовине стечене криминалом, да ће се настојати да његова локација остане тајна, а да ће његова адаптација почети након решавања правних процедура у чему, каже, помаже Министарство правде.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар