Смеће – неискоришћени ресурс Србије

Пожар на депонији Винча који је угашен тек после 40 дана, још једно је упозорење да се за највеће сметлиште на Балкану мора наћи трајно решење. То би требало да буде избор партнера по систему јавно-приватног партнерства који ће постојећу депонију затворити и направити фабрику за претварање отпада у топлотну и електричну енергију. Ко ће то бити знаће се 13. јула, најављено је из Скупштине града Београда.

Процењена вредност инвестиције је 300 милиона евра, од чега је 100 милиона евра за затвaрање и санирање постојеће депоније где је на 68 хектара смеће висине 40 метара. Ту ће бити и постројење за рециклажу грађевинског отпада.

"Из ње ће бити извучен сав депонијски гас који ће бити искоришћен за производњу енергије, биће сређене све процедне воде а постројење ће бити когенеративно и оно ће из отпада производити и електричну и топлотну енергију", наводи Филип Абрамовић из Секретаријата за заштиту животне средине Београда.

Решење се тражи и за регионалне депоније.

"Идеја је да се на нашим регионалним депонијама примени најнапреднији метод раздвајања отпада, дакле биће раздвајања отпада, биће, уколико то структура отпада дозволи, производња енергије. Ми ћемо убеђивати локалне самоуправе да идемо и на раздвајање отпада и по кућама", објашњава министар за заштиту животне средине Горан Триван.

Док се у највећем броју светских метропола смеће одавно третира као ресурс и прерађује, у Винчи се деценијама само одлаже отпад. Годишње 600.000 тона.

"Ако гледамо да је то 30 одсто рециклираног отпада, онда можемо да дођемо да рачунице да Београд годишње 'сахрањује' 20 милиона евра у депонију и плус наноси штету животној средини", наводи Синиша Митровић из Центра ПКС за циркуларну економију.

Амбасадорка УН-а за животну средину Анђелка Михајлов наводи да Београд треба да провери шта од насталог отпада може да се искористи и рециклира.

"Оно што Београд сада треба да уради је да изабере опцију да се ђубре које се направи у Београду прво провери и види шта је од тога ресурс, да се рециклира, да се обради и да само оно што не може никако да се искористи иде на депонију", објашњава Михајлова.

Уместо да се прерађују, у фабрикама на депонијама завршавају и драгоцене сировине за индустрију, као што су метал, пет амбалажа, гуме, пластика, стакло, стари папир, јер не постоји организован систем прикупљања.

У Србији се прикупи свега трећина искоришћеног папира. Остатак уместо у наменским контејнерима завршава у депонијама. Истовремено, годишње се да око 10 милиона евра за увоз старог папира.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 18. новембар 2026.
13° C