четвртак, 29.06.2017, 07:59 -> 08:28
Извор: РТС
Празан ход између доношења и примене прописа
Једно од нових министарстава јесте и за евроинтеграције. Откако је у процесу евроинтеграција, Србија је изменила хиљаде прописа. До краја наредне године у плану је доношење још 116 закона и 406 подзаконских аката. Мада су закони квалитетни, догађа се да остану само мртво слово на папиру. Нема подзаконских аката који би омогућили њихову примену. А отврање преговарачких поглавља нас обавезује не само да законе доносимо већ и да их примењујемо и то Европска Комисија држи под лупом.
Сваки пропис који Србија усвоји, мора да испуњава европске стандарде па се Нацрти шаљу на мишљење Европској комисији. Али, основни је циљ да поправе живот наших грађана.
"У зависности од тога како сте организовали, како сте постројили систем за спровођење одређеног закона, вама зависи да ли ће се стварно тај закон и примењивати да ли ће постојати институције које могу да га спроведу", каже Милена Лазаревић из Центра за европске политике.
Нема прецизних података о томе колико је закона на чекању јер нису донета подзаконска акта. Међутим и у Парламенту потврђују да их има много.
"Нажалост, код нас се у пракси често дешава да тај рок од три или од шест месеци којим ми обавежемо ресорног министра да донесе подзаконске акте прође да се не донесу подзаконски акти. То су обично правилиници или упутства, нешто што разрађује ту законску материју у танчине како би људи на који се тај закон односи знали како да га примењују, а онда или дођу неки нови избори, или се изабере неки нови министар и ту губимо доста доста времена", каже Мехо Омеровић, председник Одбора Скупштине Србије за људска и мањинска права
У Националној организацији за ретке болести тврде да их директно погађа то што неки закони из области здравства немају подзаконска акта. Такав је случај и са такозваним Зојиним законом, донетим пре две и по године.
"Неке ствари се кроз подзаконске акте прецизније дефинишу и самим тим буду олакшане и убрзане. Сам тај процес онима који треба да пошаљу особу на дијагностику у иностранство би био много јаснији и једноставнији", истиче Давор Дубока из Националне организација за ретке болести.
То што постоји празан ход између доношења и примене прописа у Европском покрету повезују са недостатком административних капацитета у држави.
"За подзаконска акта ви морате имати одговарајућу експертизу, а вама се доста често дешава да исти људи који пишу подзаконска акта, претходно су писали закон а онда на крају треба и да га примењују", каже Владимир Међак из Европског покрета.
Не иде глатко ни праћење примене прописа, па тако и дуго најављиваног Закона о спречавању насиља у породици.
"Ми имамо повратне информације од министарства полиције, са правосуђем и носиоцима правосудних односно тужилачких функција то иде мало теже, и најтеже иде са центрима за социјални рад", наводи Омеровић.
Центар за европске политике подсећа да ће убудуће Брисел првенствено пратити примену закона.
"Имали смо рецимо пример, закон о заштити потрошача пре неколико година који је предвидео један врло модеран практично немачки систем заштите потрошача у Србији. Али у Србији је то тог тренутка било потпуно неадекватно", додаје Милена Лазаревић.
А од нас се очекује да прецизно предвидимо ефекте сваког закона и да о томе имамо повратну реакцију са терена.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар