среда, 21.06.2017, 14:48 -> 15:34
Извор: Танјуг
"Почетак рада на медијској стратегији током лета"
Помоћник министра културе и информисања Милош Јанковић је на дебати "Ко је власник медија у Србији" најавио да ће израда нове медијске стратегије почети током лета.
Милош Јанковић је рекао да је логично сачекати прво избор нове владе, а потом саопштити имена чланова радне групе, која ће кренути у израду медијске стратегије до 2022.
"Тражиће се најбоља решења", рекао је Јанковић на скупу на коме су представљени резултати истраживања које је спровео БИРН у сарадњи са немачким огранком Репортера без граница.
Јанковић је навео и да ће све примедбе бити анализиране у оквиру медијске стратегије.
Кључни резултат тромесечног истраживања које је спровео БИРН је да политички утицај на медије и концентрација нарушавају плурализам и функционисање медијског тржишта у Србији.
Резултати су показали да је висок ризик за концентрацију медијске публике, те да четири наутицајније телевизије на медијском тржишту, међу којима је и РТС, заједно имају 62,35 одсто у гледаности.
Подједнако висока концентрација, наводи се, приметна је и у штампаним медијима, где четири медијске куће (Рингиер Аксел Спрингер д.о.о, Адрија Медија Група, Инсајдер Тим и Компанија Новости) заједно имају 63,27 одсто удела у читалачкој публици.
Када је реч о радију, истраживање је показало да више од половине публике (51,2 одсто) припада лидерима на тржишту - С Медија Тим, Максим Медија д.о.о, РТС и Антена Група.
Резултати истраживања су, како је саопштено, показали да су медији, изузев онлајн медија, регулисани добро скројеним законима, а када је реч о транспарентности власништва, седам од 48 узоркованих медија има нетранспарентну власничку структуру, те да два водећа штампана медија, Вечерње новости и Политика, још има нерешено, нестранспарентно власништво и ефективно припадају држави.
Пројекат је, како наводе његови аутори, омогућио да се открију слабости медијског сектора у Србији, а истраживач Владимир Костић каже да су, што се тиче истраживања, најбитнији индикатори о томе колики је степен концентрације, односно угрожености медијског плурализма у Србији.
"Што се тиче самог власништва, оно је поприлично јасно у многим ситуација. Постоје одређене ситуације као што су наши највећи медији, медији са највећом традицијом, Политика и Новости, где чак и људи који су у Политици и Новостима и у држави не знају ко стоји иза власништва тих медија", каже Костић.
Помоћник министра култруре и информисања Милош Јанковић каже да је један од приоритета министарства решавање проблема у Политици и Новостима, наводећи да је државни удео у тим медијским кућама сасвим транспарентан, али да је други део власништва у тим медијима нејасан.
Додао је да утврђивање власништва у тим другим деловима није лако.
"То није наша надлежност", рекао је Јанковић.
Јанковић каже да министарство нема инспекцијску службу, наводећи да је обавеза издавача да сваку промену власништва пријави Агенцији за привредне регистре која води регистра медија.
Наводећи да су оваква истраживања драгоцена, Јанковић, одговарајући на питање да ли би требало да се министарство бави и садржајем који се нуди у медијима, каже да је то комплексно питање и да постоји ризик да будете оптужени да се мешате у ствари које вас се не тичу.
"Говори се и о таблоидизацији. То није лако решити", каже Јанковић.
Пројекат "Мониторинг власништва над медијима", који су иницирали Репортери без граница, јесте глобални истраживачки напор да се промовише транспарентност и плурализам медија не међународном нивоу.
У Србији га спроводи БИРН, а пројекат финансира Влада Немачке.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 1
Пошаљи коментар