среда, 14.06.2017, 17:20 -> 17:26
Извор: Танјуг
Слобода медија основ демократског друштва
Слобода медија је основ сваке демократије и сваки напад на новинаре је напад на слободу изражавања, речено је на скупу "Медијске слободе и безбедност новинара у Србији - шта је следећи корак".
На конференцији, коју су организовали Мисија ОЕБС-а у Србији, Независно друштво новинара Војводине и Амбасада Аустралије у Србији говорило се о Споразуму о сарадњи за бољу безбедност новинара, који су крајем децембра прошле године потписали представници Републичког јавног тужилаштва, МУП-а и новинарских удружења.
Шеф Мисије ОЕБС-а у Србији Андреа Орицио нагласио је да је безбедност новинара један од најзначајнихиј елемената здраве демократије и да су слободни медији неопходни да би грађани добили објективне и правовремене информације о стварима од јавног значаја.
"Државне институције треба да реагују када је угрожена безбедност новинара и када су спречени да обављају свој посао", рекао је он и додао да је Споразум потписан између полиције, тужилаштва и новинара веома важан.
Амбасадорка Аустралије у Србији Џулија Фини рекла је да сва демократска друштва треба да подрже слободне, али и одговорне медије.
Аустралија нема посебан закон који штити новинаре, рекла је, већ се слобода изражавања подразумева.
Напади на новинаре су ретка појава, наставља она, задњи случај је био 2015. године, али је полиција брзо реаговала и нападачи су ухапшени.
У Србији се новинари не поштују у оној мери у којој треба, а напади на новинаре остају нерешени, рекла је Фини.
Амбасада Аустралије је, како је навела, од медијских удружења у Србији добила писмо у коме се тражи да амбасада апелује на владу да поштује међународне конвенције о заштити људских права и слободе изражавања, а помињу се и напади на новинаре током полагања заклетве председника државе, те да полиција није учинила ништа да спречи "групу хулигана".
Председник Независног удружења новинара Србије Славиша Лекић каже да је од почетка године било 40 напада (вербалних претњи и притисака) на новинаре и медијске раднике, а да је током прошле године било 69 напада на новинаре.
"Нисам од оних који ће од председника државе, министра унутрашњих послова и правде молити заштиту, не зато што ми је его велики, већ зато што су у обавези да штите новинаре", рекао је Лекић.
НУНС је од 2008. године регистровао 541 инцидент, од којих су 156 физички напади на новинаре.
На нивоу региона, наставља он, НУНС води базу физичких и вербалних напада на новинаре и од 2014. године у евиденцији имају 335 случајева од којих је 117 забележено у Србији, што је једна трећина.
"Ако је за утеху смањује се број физичких напада на новинаре , а расте број вербалних притисака. Повећава се број претњи преко друштвених мрежа", рекао је Лекић.
Помоћник министра културе Милош Јанковић нагласио је да је Србија направила добар законски оквир који подразумева медијске слободе, као и заштиту и безбедност новинара.
Подсетио је да Устав Србије гарантује право на истинито обавештавање, да је јавно информисање слободно и не подлеже цензури, да је забрањена дискриминација медија, новинара, да се не сме угрожавати проток информација.
"Кривичним законом предвиђена је казна затвора од шест месеци до пет година за сваког ко угрожава сигурност лица које обавља послове од јавног значаја у области информисања", појаснио је он.
Министарство културе, нагласио је Јанковић, наставиће да ради на подизању свести јавности- појединаца и институција о значају слободе информисања и заштите новинара, као и њиховом доприносу за демократско друштво.
Тужилац Бранко Стаменковић каже да Кривични закон подразумева посебну заштиту када се говори о извештавању о темама од јавног значаја, али да у пракси има потешкоћа у њиховој примени.
Он је рекао да има неразумевања, те да је неопходна едукација свих актера - новинара, тужилаца... о томе шта се може очекивати од постојећег Кривичног закона.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар