среда, 14.06.2017, 14:10 -> 19:24
Извор: Танјуг
Обележен Дан Библиотеке САНУ
У Српској академији наука и уметности обележен је Дан Библиотеке САНУ која је почела да ради 14. јуна 1842. године када је прве књиге поклонио Димитрије Тирол, а за библиотекара одређен Константин Богдановић.
Поздрављајући присутне у Свечаној сали, председник Српске академије наука и уметности академик Владимир Костић је рекао да славе рођендан Библиотеке на коју су поносни, која чува бисере и која има осећај да није битно само чувати него и промовисати, указати, изложити светлости дана.
"Честитајући данашњи рођендан, желим све упослене на челу са Миром Вуксановићем да замолим да енергију, са којом су нас обасипали свих ових година, да некако успеју да очувају. Ако Српска академија наука и уметности не буде та која ће чувати реч исказану на језику који нам је дат рођењем, не знам која друга установа може у пуној мери да одговори том задатку", нагласио је Костић и додао да је јако битно да се сећамо оних људи који су нас обогаћивали у вековима иза нас.
Нагласио је да ће покушавати да скрену пажњу на неке по мало заборављене личности које су кројиле наш осећај за лепоту језика, своје стилске фигуре, стихове уграђивали у колективно несвесно, попут Вељка Петровића коме је посвећен ове године Дан Библотеке САНУ, али и Иве Андрића и Стојана Новаковића којима ће Академија посветити посебне програме током 2017.
Управник Библиотеке САНУ академик Миро Вуксановић подсетио је у изјави Танјугу да је пре 175 година Димитрије Тирол поклонио прве књиге тадашњем Друштву српске словесности, данашњој Академији, и од тада се развијала Библиотека која данас има милион и по штампаних и електронских публикација.
"Ми по традицији овај дан посвећујемо некоме од најзаслужнијих академика из богате историје и поводом педесетогодишњице смрти ове године је то Вељко Петровић - изузетан песник, пре свега родољубиви песник, приповедач за кога је утврђено да је после Иве Андрића написао највише антологијских приповедака, писац Раванграда како је назвао свој Сомбор у којем је рођен", истакао је Вуксановић.
Нагласио је да је Вељко Петровић и као историчар уметности и као есејиста и као новинар и као директор Радио Беогрда и као директор Музеја кнеза Павла, данашњег Народног музеја, свуда оставио такве трагове да се морамо враћати таквом човеку и таквим људима јер тако успостављамо везу са нашом традицијом и знамо да стојимо на чрврстим темељима.
Библиотека САНУ установљена је 7. новембра 1841. године, а почела је да ради 14. јуна 1842.
Годишње разменом, поклонима и куповином набави око 8.000 публикација.
Збирку старих и ретких издања чини 3.500 наслова, међу којима су два униката и две инкунабуле.
У 40 посебних библиотека чува се 50.000-ак публикација, а међу њима су и књиге из Вукове библиотеке и легати академика доступни посетиоцима.
Њену фототеку чини 10.000 фотографија чланова САНУ и њених претходница, а електронска обрада публикација започета је 1990.
Преко пројекта КоБСОН у Библиотеци је доступно више од 35.000 страних научних часописа и књига у електронском облику.
На Трибини Библиотеке, која је покренута 1991. године, приказују се нове књиге академика и нова издања САНУ и њених института.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар