Како државе да се боре против сајбер напада

Интернет је ново и најважније подручје борбе с терористима и криминалцима. Сајбер напади утичу и на безбедност и на привредни раст држава и потребно је потпуно променити приступ одбране од њих. То су били закључци прве националне конференције о сајбер безбедности која је одржана у Београду.

Најбољи стручњаци за сајбер безбедност који су икада посетили Београд, деле савете како да се заштитимо као држава. Намеће се питање како они штите себе, какви су им личне шифре за мејл.

Истичу да не могу то да кажу, али да користе много различитих карактера као и да лозинку мењају често.

Да би интернет постао сигурније место, у томе сви морају да учествују и све мора да се промени.

Рами Ефрати, бивши шеф сајбер бироа у израелској влади сматра да је потребно створити и нови екосистем који ће чинити академска заједница, локалне самоуправе, војска, индустрија - сви заједно. "Мислим да је то могуће и код вас у Србији", додаје Ефрати.

Баш такву сарадњу предвиђа је Стратегија о информационој безбедности до 2020. коју је донела Влада Србије.

Државна секретарка у Министарству телекомуникација Татјана Матић да тај документ подразумева сарадњу са међународним организацијама, са НВО, са академском заједницом у циљу развоја и повећања не само свести о значају инофрамационе безбедности, већ и ради стварања таквих платформи.

"Оне показују да је могуће јавно приватно партнерство и да је то један од модела који ћемо у Републици Србији развијати", наводи Матићева.

Шеф Мисије ОЕБС-а у Србији Андреа Орицио каже да је то веома важно питање за државу као што је Србија, јер је на интернету данас 99 одсто компанија и 65 одсто становништва, истичући да та бројка убрзано расте.

Ни привредног развоја нема без интерента, али мрежа може да буде и гас и кочница.

"Информационе-комуникационе технологије су повећале продуктивност и ефикасност у економији, али исто тако видимо да је све више ометања онлајн услуга, крађа", сајбер криминала", каже саветница некадашњег председника Сад Барака Обаме за сајбер безбедност Мелиса Хатавеј.

Хатавејова упозорава да то негативно погађа бруто домаће производе држава, истичући да су за то најодговорније владе.

"Четврта Женевска конвенција донета је 1949. године како би се цивили заштитили током рата. Верујемо да сада треба донети Женевску конвенцију у дигиталном простору", сматра регионални директор "Мајкрософта" Георги Ранделов.

Пре него што политички простор не преузму хакери. Ако већ нису.

Лаура Галанте, стручњак за сајбер безбедност напомиње да хакери могу да победе на изборима.

"На последњим изборима у Америци имали смо случај да су хаковани мејлови Хилари Клинтон, а онда су их медији објавили и приказали је као лошу особу, или како год да су је описивали. То је имало велики утицај на ток кампање", подсећа Галантеова.

После тога је Хилари Клинтон сасвим сигурно променила шифру за имејл, баш по саветима стручњака са почетка ове приче.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 18. новембар 2026.
16° C