Како се бира председник САД

Када амерички грађанин гласа, он поручује представницима своје савезне државе, односно делегатима, за кога треба да гласају.

Иако није најдемократскије решење, Електорски колеџ (Колегијум изабраника) одсликава изборну традицију Сједињених Држава.

Електорски колеџ, који је дефинисан већ у другом члану Устава, има 538 електора. То је збир броја чланова оба дома Америчког конгреса на који су додата три електора, који се бирају у америчкој престоници, пошто она не припада ниједној од држава.

Државе немају једнак број електора и он зависи од броја становника – највећи број представника има Калифорнија – 55, затим Тексас – 38 и Флорида – 29, док најмање државе имају по три електора. 

Тај број се мења после сваког новог пописа становништва, а то је једном у десет година. Међутим, државе с малим бројем становника имају више електора него што им припада.

Тако, на пример, глас једног грађанина Вермонта вреди колико гласови троје грађана Тексаса, док је један глас из Вајоминга колико и четири гласа у Калифорнији.

За победу је потребно 270 гласова електора

У већини држава победник добија све гласове електора, што овај систем чини посебно занимљивим. То значи да председнички кандидат који добије највећи број гласова у једној савезној држави добија и све њене гласове у Електорском колеџу.

Изузетак су Мејн и Небраска, где се број електора дели пропорционално броју освојених гласова.

За победу је потребно најмање 270 гласова у Електорском колеџу.

Овакав систем теоријски омогућава да победи кандидат који није добио већину гласова америчких бирача.

Тако је на прошлим изборима, број гласова које је добила Хилари Клинтон био нешто већи од укупног броја гласова за Доналда Трампа. Ипак, по америчком изборном систему, где се рачунају само електорски гласови, Трампова победа била је веома убедљива.

Историја САД памти такву победу и Џорџа Буша млађег над Алом Гором 2000. године.

Историјски, већина држава је традиционално опредељена за једну од странака, па се кампања фокусира на десет колебљивих (swing) држава, где исход гласања није очекиван.

Електори се не састају

Електорски колеџ никад се не састаје као јединствено изборно тело, већ електори одлучују о избору председника у престоницама својих држава.

Мада нису обавезни да гласају онако како то грађани желе, треба напоменути да никада до сада изборна воља грађана није промењена у Колеџу.

Сазивање Колеџа и избор председника и потпредседника обавља се првог понедељка, после друге среде у децембру у току изборне године. У случају да ниједан кандидат не освоји потребну већину, Представнички дом бира председника, а Сенат потпредседника.

Како тече дуг изборни процес?

Изборни поступак за председника подељен је у неколико фаза.

На пролеће или лето, више од годину дана пре избора, кандидат најављује своју кандидатуру за избор на место председника САД. Од тада до пролећа изборне године одржавају се састанци врха странке и унутарстраначке дебате.

Од јануара или фебруара, па све до јуна изборне године – одржавају се избори у врху странке као и унутарстраначки избори и кокуси на нивоу држава и прекоморских и придружених територија.

Следе изборне конвенције на којима бирају своје кандидате, а потом се организују председничке дебате.

Изборни дан резервисан је за први уторак након првог понедељка у новембру.

Месец дана касније гласа се у Електорском колеџу, затим Конгрес пребројава гласове и 20. или 21. јануара (уколико је 20. јануар у недељу) је инаугурација новоизабраног председника.

Ко може да буде председник САД?

У трци за најмоћнију функцију на свету могу учествовати држављани Сједињених Америчких Држава који имају најмање 35 година, имају пребивалиште на територији САД последњих 14 година и да буду рођени на тлу Америке.