Срби у дијаспори обележили годишњицу почетка НАТО агресије

Савез Срба Француске организовао окупљање на Тргу Трокадеро у срцу Париза, где су говорници истакли неправедан карактер НАТО агресије, херојски отпор српске војске, невероватна материјална разарања и велика страдања цивила.

Пред више стотина присутних, подсетили су и на неке светле елементе у француско-српским односима, и поред велике медијске пропаганде против Србије, као штосу уманитарац Арно Гујон, новинар Жан-Кристоф Буисон, покојни академик и писац Жан Дитур, писац Патрик Бесон, официри Жак Огар и Пијер-Анри Бинел.

Наглашено је да је тражити од Србије да одустане од Косова било као да се од Француске захтева да одустане од катедрале у Ремсу или Нотрдаму или долине Лоаре.

Присутнима су се обратили Ђуро Цетковић и Ромео Милошевић, председник и потпредседник Савеза Срба Француске, Алекси Труд професор геополитике на универзитету Версај, Душан Гујаничић, докторант права на Сорбони и Пол Антоан, француски докторант на Универзитету у Београду.

Више стотина Срба и Аустријанаца окупило се у центру Беча да би одало почаст жртвама НАТО бомбардовања и подсетило међународну заједницу на злочин који је западна војна алијанса починила нападајући СРЈ, уз кршење међународног права.

Помен, у организацији Аустријско-српског покрета солидарности, почео је на тргу испред седишта председника и аустријске владе, одакле се поворка, кроз улице строгог центра, упутила ка тргу Штефансплац, где су Срби, током НАТО агресије протестовали 78 дана.

Они су, током кретања носили пароле против НАТО агресије да би скренули пажњу аустријске јавности на злочин почињен пре 20 година, за који нико није одговарао.

Бројни говорници су, на завршници скупа, указали да је НАТО прекршио међународно право својом интервенцијом, вођеном под плаштом "хуманитарне акције".

Захтев аустријској влади да поштује међународно право

Са скупа су упућени и захтеви аустријској влади, пре свега да Беч не игнорише своју уставну обавезу да буде неутралан и да поштује међународно право, па тако и Резолуцију 1244.

"Пре 20 година је НАТО напао Југославију. То је био први велики рат на европској територији од 1945, а за који није постојао мандат УН, нити се може правдати нападом на једну чланицу алијансе. Тој војној интервенцији, супротној међународном праву, претходили су грађански ратови, уз снажно мешање са стране. Прсти Аустрија и ЕУ су били умешани у ратна догађања на простору бивше Југославије", подвукли су организатори у декларацији.

Констатовали су да и даље доминира црно-бели наратив, у којем Запад себи приписује улогу полицајца који се наводно брине о "хуманости" и "реду", док се Србија, тадашња Југославија, и даље приказује као агресор, што не одговара реалности и треба исправити.

Подсетили су да је на основу Резолуције УН 1244 и Кумановског споразума окончана 78-дневна агресија, и да та Резолуција УН предвиђа да је Косово и Метохија интегрални део Србије.

У декларацији са скупа истиче се да, укупно гледано, НАТО није допринео разумевању народа на Балкану, већ само даљем заоштравању напетости.

Скупу у центру Беча претходила је дискусија под мотом "20 година од НАТО бомбардовања, има ли Балкан будућност?, у којој су, између осталих учествовали аустријски публицисти и историчари Ханес Хофбауер, Курт Грич, Вилхелм Лангталер, политичар Давид Штокингер, као и бивши изасланик ЕУ за Косово, који је учествовао у преговорима у Рамбујеу Волфганг Петрич.

У суботу увече представљен је филм Тежина ланаца режисера Бориса Малагурског, са којим су присутни имали прилике да разговарају о позадини НАТО агресије.

На скупу у Стокхолму окупљенима су се обратили начелник Центра за суседне земље и Средоземље у Институту за међународну политику и привреду Слободан Јанковић и адвокат Срђан Алексић, саопштили су организатори.

Алексић је говорио о горућим питањима загађења животне средине и последицама бомбардовања по здравље грађана.

Изнео је и мишљење домаћих и страних научника која повећање броја оболелих од рака повезују са употребом муниције са осиромашеним уранијумом.

Алексић је навео податке да данас у Србији од малигних обољења умре исти број људи као и у Немачкој, која има око 10 пута више становника.

Рекао је да тим правника и државна комисија Србије добијају значајну помоћ из Италије, Немачке и Швајцарске, како од колега, тако и од других стручњака из релевантних области.

"Имамо доста необоривих доказа о одговорности починиоца и радимо како на припреми оптужница, тако и на утврђивању изгледа за међународну медијацију како би се дошло до обострано прихватљивог споразума", рекао је Алексић.

Програм је одржан у организацији Фондације "Царица" и Централне куће културе у Стокхолму, а уз подршку Савеза Срба у Шведској, Амбасаде Србије, Српске православне цркве и Удружења пријатеља Црне Горе. 

Приказана су два докуметарна филма – Бомбе које су разрушиле мир, украјинске редитељке Олге Лазебник, као и Уранијум 238 – моја прича, о штетним последицама на људе и животну средину које је изазвала употреба пројектила са осиромашеним уранијумом током агресије Алијансе 1999.

И Српски културни савез Швајцарске заједно са Форумом српских грађана Црне Горе као и ранијих година, одржао је скуп у центру Цириха на коме су се присетили жртава НАТО агресије 1999. године.

У цркви Свете Тројице и Успенском храму одржан је помен страдалима.