27. мај - паклена ноћ у Београду

Авијација НАТО је 65. дана агресије на СРЈ извршила највећи број полетања - 741. У нападима је учествовало 308 авиона.

Три особе су погинуле приликом бомбардовања Раље када је погођена кућа породице Павловић. Погинуло је двоје деце, петогодишња Дејана и Стефан Павловић стар осам година. 

Жртава је било и у нападу на села Ђелекаре и Горња Будрига у општини Косовска Витина. Погинуло је троје људи, двоје је тешко рањено.

Четири пројектила пала су на избеглички камп на Палићу, код Суботице где су у том тренутку биле смештене избеглице из Хрватске. Погинула је једна а повређене су три особе. 

Била је ово још једна паклена ноћ за Београд. НАТО авијација је онеспособила трафо станице на Бежанијској коси и у Лештанима, кључне за снабевање Београда и Новог Сада струјом. У исто време гађана су подручја приградских насеља Макиш и Остружница. Оштећен је велики број стамбених објеката у Железнику.

У два наврата бомбардовано је подручје општине Раковица. Погођена је фабрика пољопривредних машина "21. мај". Бомбардована је зграда компаније "Југоимпорт СДПР" у Новом Београду. Више експлозија регистровано је у насељима Сурчин и Батајница. На нападе непријатељске авијације целу ноћ снажно је узвраћала ПВО ВЈ.

Двадесет пројектила избачено је на индустријску зону Ниша. Причињена је велика материјална штета, срећом без људских жртава. Ракетиран је аеродром, као и села Хум и Поповац у коме је оштећен мост на Нишави, а велика оштећења претрпела је и ранжирна рампа у Поповцу - покидане су шине на колосецима и оштећене обе коловозне траке на аутопуту. Касарна „Мија Станимировић" у Комрену гађана је са 30 пројектила.

У насељу Доњи Комрен и селу Чамурлија сравњено је са земљом 10 кућа, 50 је оштећено. Страдала је и црква Светог Илије.

Бомбардовано је складиште "Југопетрола" у Бору. Са шест авио и једном касетном бомбом гађано је и складиште "Беопетрола" у Дољевцу. Уништен је велики број објеката. 

На мети агресора, по пети пут, била је фабрика „Слобода" у Чачку. Пет разорних пројектила срушило је преостале објекте у Касарни "Синковац" у Лесковцу. У истом нападу срушен је мост на путу Лесковац - Лебане у селу Цекавица. Испаљено је више од 10 пројектила на фарму пољопривредног добра "Добричево" код Ћуприје.  

Интензивни су напади НАТО авијације и на Косову и Метохији. У току дана на јужну српску покрајину испаљено је преко 170 пројектила. У неколико наврата гађан је Бутовачки брег. Бомбардовани су Касарна „Косовски јунаци" у Приштини, резервоари горива у селу Девет Југовића. У Косову Пољу гађано је избегличко насеље. Ракетирани су и Исток, Гњилане, Штимље, Вучитрн. Три пројектила су погодила магацин предузећа "Милоје Закић". Село Девич нападано је у два наврата са укупно 31 пројектилом. 

На јужним падинама Паштрика настављени су интензивни напади шиптарских терориста на положаје Војске Југославије, уз снажну авио и артиљеријску подршку Оружаних снага Албаније. Напади су, без прекида, трајали цео дан. Око поноћи су припадници Војске Југославије сломили напад агресора и стабилизовали фронт. Поново је запоседнута и Караула Горожуп. Граничне јединице Војске Албаније извештавају о великом броју жртава у редовима терориста и траже помоћ за евакуацију рањених и погинулих. У ваздушним ударима на подручју Паштрика дејствују и стратегијски бомбардери Б-52 и Б-1Б.

Тужилац Међународног суда за ратне злочине у бившој Југославији, Луиз Арбур, саопштила је да је подигнуте су оптужнице против председника СРЈ Слободана Милошевића, председника Србије Милана Милутиновића, потпредседника савезне Владе Николе Шаиновића, министра унутрашњих послова Србије Влајка Стојиљковића и начелника Генералштаба ВЈ генерала Драгољуба Ојданића. Арбур је додала да је за оптуженима расписана међународна потерница и апеловала да се сами предају Трибуналу. 

Одлука Трибунала да подигне оптужницу против шефа државе у завршници мировних преговора о КиМ у првим дипломатским реаговањима је оцењена као политички потез чији је циљ минирање мировног процеса.

Немачка је ставила до знања да, упркос подизању оптужнице против председника Милошевића, тежи преговорима са Београдом. 

У Москви су завршени трипартитни преговори специјалног изасланика руског председника Виктора Черномирдина, заменика америчког државног секретара Строба Талбота и председника Финске Мартија Ахтисарија. НАТО је саопштио да Черномирдин долази у Југославију не да преговара него да издиктира договорене услове.

Шеф италијанске дипломатије, Ламберто Дини, изјавио је да би се размештање трупа НАТО у СРЈ пре постизања мировног споразума свело на инвазију и да би Италија морала да се огради од такве акције.

У посети Београду је почасни председник грчке партије Нова Демократија Константин Мицотакис. После разговора са председником Милошевићем Мицотакис је изјавио да је "за народ Југославије тренутно најважније постизање политичког компромиса као и да је неопходно да се испоштује територијалнио интегритет и суверенитет СРЈ и да Космет остане у оквирима Србије".

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 26. децембар 2024.
1° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње