19. мај – бомбардовани цивилни и привредни објекти на Космету

У бомбардовању погона "Биначке Мораве", "Младости", и "Космет превоза" у Гњилану погинуло је шест цивила а преко 60 грађана албанске националности је рањено. 

Са три пројектила погођен је Казнено-поправни дом "Дубрава" у близини Истока. Два затвореника су погинула, а чувар и још два затвореника је рањено. Погођена је управна зграда затвора и два павиљона.

Бомбардована је периферија Пећи. Један пројектил испаљен је на напуштени хотел "Парк" у центру града. Четири особе су тешко повређене.

На подручју Призрена гађани су искључиво цивилни циљеви. Са седам пројектила дејствовано је по селу Заградска Хоча које је насељено искључиво албанским живљем. Пет пројектила пало је у непосредној близини сточне пијаце на периферији града. Причињена је велика материјална штета а до темеља је порушено неколико десетина кућа.

Бомбардована су насеља Белаћевац и Помазатин у општини Косово Поље у којима су искључиво живели припадници албанске националне маљине.

У бомбардовању Рашке повређене су три особе. На јужни део града, између насеља Никољача и Супањ, пало је 25 пројектила. У истом нападу бомбардовано је и подручје планине Копаоник.

Са 16 пројектила гађан је југоисточни део Бујановца. У селу Боровац рањена је једна особа. Причињена је велика штета на стамбеним објектима.

Дипломатски напори да се реши "косовска криза" 

Састанцима у Хелсинкију, Бону и Београду настављени су покушаји Европе, Русије и САД да се дипломатским путем реши "косовска криза".

Председник СРЈ примио је специјалног изасланика руског председника, Виктора Черномирдина.

Черномирдин је Милошевићу изложио ток својих досадашњих разговора у Финској и указао на значај опредељења изражених у ставовима Групе 8. Заједнички је оцењено да решење може да буде само политичко и у оквиру УН, уз активно и непосредно учешће Југославије.

Председник Финске Марти Ахтисари изјавио је да су разговори представника Русије и САД о изградњи заједничког приступа у решавању "косовске кризе" завршени у позитивном тону.

Немачки канцелар Герхард Шредер рекао је да се слаже са дипломатско-војним напорима да се реши криза у СРЈ и да се оштро противи слању копнених трупа на Југославију. Шредер је додао да полаже велике наде у политичко решење и да НАТО не би требало да сада мења своју стратегију и улази у непланиране подухвате.

Шеф француске дипломатије Ибер Ведрин саопштио је новинарима да је тренутна политика НАТО-а да се настави са ваздушним нападима на СРЈ, комбинованим са дипломатијом.

Генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана рекао је да је Алијанса отворена према идеји прекида ватре, али да југословенски председник мора да да јасан знак да ће снаге безбедности у потпуности бити повучене са КиМ. На опаску новинара да НАТО за два месеца није успео да зада одлучујући ударац југословенској армији, Солана је рекао да је реч о "високопрофесионалној војскци припремљеној за акције у мањим јединицама".

Представнички дом америчког Конгреса изгласао је хитна средства од 14,6 милијарди долара, највећим делом намењених за наставак агресије на СРЈ.