18. мај – бомбардовани цивилни објекти широм Србије

Штаб цивилне заштите је саопштио да су у "Крушик" пале 44 бомбе а неколико пројектила на села Доња Грабовица и Јасеница. У нападу су велика оштећења претрпела и градска насеља Ослободиоци Ваљева, Ново насеље и Колубара 2. Велика штета причињена је и болници а неколико сеоских насеља остало је без струје. На Ваљево је за 56 дана бомбардовања избачено 106 различитих пројектила.

У центру Владичиног Хана срушен је железнички мост. Са четири пројектила срушен је мост преко реке Брвенице, на путу Рашка–Краљево, као и надвожњак код Трупалских шума на ауто-путу Ниш–Београд. Гађани су и цивилни објекти у Врању и Прешеву, врх Гобеља на Копаонику.

На мети је тог дана био и главни град Србије. Око 22.30 са два пројектила гађано је складиште "Југопетрола" у Радничкој улици, на Чукарици, у близини Сајма. Попуцала су стакла на околним стамбеним и пословним објектима а градски саобраћај према том делу града је обустављен. Експлозије су се чуле и из правца Сурчина.

НАТО авијација је дејствовала и по ужем градском језгру Шапца. У бомбардовању је оштећена Основна школа "Лаза Лазаревић" и стамбени објекти у близини већ порушене касарне "Мика Митровић". Дванаест пројектила поново је пало на фабрику "Цер".

Бомбардовани су цивилни и привредни објекти у Панчеву, Новом Саду, Лесковцу, Сремској Митровици, Призрену, Сувој Реци.

Савезно министарство иностраних послова је саопштило да се увећава број цивилних жртава.

Поновљено је да Југославија поздравља све мировне иницијативе, нагласивши да је предуслов за постизање политичког напретка заустављање бомбардовања, као и да је Влада СРЈ отворена за дијалог о принципима Групе 8 за политичко решење о КиМ, упркос извесним резервама. 

Руски министар одбране Игор Сергејев, после састанка са специјалним изаслаником руског председника, Виктором Черномирдином, изјавио је да НАТО припрема копнену операцију у Југославији.

После губитка четири беспилотне летелице у једном дану, Немачка је суспендовала њихове летове изнад Југославије.

Ибрахим Ругова је, после сусрета са генералним секретаром НАТО-а Хавијером Соланом, изјавио да жели да послератна влада тзв. Косова буде састављена од представника свих партија. Ругова је рекао да не инсистира на независности КиМ али се залаже за формирање прелазне владе до изјашњења народа тзв. Косова о својој будућности.