Гојко Пиjeтловић за РТС: Биће емотивно на “Опроштају шесторице величанствених“, неки ће заплакати

Овако је било пре тачно годину дана! Они су део најбоље спортске екипе коју је ова земља икада имала! Они су Филип Филиповић, Андрија Прлаиновић, Душко и Гојко Пијетловић, Милан Алексић и Стефан Митровић. Они су шесторица величансвених и у суботу, на базену "25. мај Милан Гале Мушкатировић", последњи пут ће носити репрезентативну ватерполо капицу. Поносни смо на све што су дали Србији и мало носталгични што више неће играти за репрезентацију.  

Нама је кнедла у грлу, а како ће бити вама у суботу?

"То зависи од сваког од нас, али неће бити лако. Већина од нас није тренирала дуго. Ту једну четвртину да издржимо на оном нивоу на којем су људи навикли да нас виде сигурно ће бити проблем. Али мислим да ће већи проблем бити ова емотивна страна. Таква једна утакмица, такав опроштај није се често дешавао и драго ми је што се дешава овој генерацији, овим људима."

Довољно је рећи два олимпијска и два светска трона, затим европска првенства, Светске лиге, Светске купове. Каријера дуга 30 година, без икакве мрље. На шта сте посебно поносни, када погледате уназад?

"Највише сам поносан на то наше заједништво и другарство. Ми смо одрасли заједно и са некима играм и по 20 година заједно и више. Са братом много дуже. Никада није било проблема и сада када се не видимо по шест месеци и дуже, после пет минута то буде као да смо јуче били заједно. То ће нам највише недостајати."

Да ли ће бити суза?

"Верујем да ће жене, родитељи и сви нама драги људи плакати. Постоји ту пар момака који су изузетно емотивини и вероватно ће заплакати. Сигурно је да ће бити веома емотивно и да ће многима бити кнедла у грлу."

Било је много одрицања, компромиси су прављени у породицама да бисте у свако доба били на располагању секекторима прво Дејану Удовичићу, а онда Дејану Савићу. На шта сте највише поносни?

"Највише зато што није било неких специјалних трзавица. И један и други тренер су јако добро разумели самном и имали смо јако леп однос. Са Дејаном Савићем сам био и саиграч тако да смо успели да разграничимо која је његова улога као тренера, а која је улога ван базена као другара.

Имали сте ту прилику да играте са братом Душком. Колико та братска подршка значи у оваквој каријери?

"Нама је пуно значила. Ми смо један другог вукли кроз каријеру. Увек нам се преплитала каријера, што клупски а посебно репрезентативна. Драго ми је што и сад кад завршавам, завршавам заједно са братом. То је једна велика ствар што мало ко може да доживи."

На овој утакмици биће доста младих ватрполиста и будућих звезда. Да ли већ сада имају питања за вас како шта да раде. Да ли им дајете савете?

"То су редовна питања, али то је некао све индивидуално. Волим да кажем да је сваки играч за себе посебна прича и не може да личи на другог да се ослања на њега, каква је била његова каријера. Једноставно свако треба да има свој пут. Свакоме је успех другачији и другачији је пут зацртан. Добро је што ова шесторица момака укључујући и мене дају једну слику у јавности о себи и о својим успесима и како су их градили. Ја мислим да млади треба да понекад прочитају о тим момцима и једноставно да се посаветују са њима. Посебно у вези спорта, јер веће од ових немамо."

Да ли бисте ви, ваше дете, одвели на ватерполо?

"Мени син тренира ватерполо у Партизану, има 12 година и већ је онако дебело загризао у тај спорт."

Значи да има шансе да га гледамо у једној оваквој улози?

"Има више нас Пјетловића који тренирамо ватерполо. Није он једини, тако да, ја волим да кажем, тек ћемо гледати Пјетловиће у ватерполу."

Ви и даље настављате ваше каријере у клубовима. Где ћете играти следеће године?

"То је сада добро питање. Од нас шесторице тројица-четворица завршавају професионалну каријеру. Стефан Митровић и Милан Алексић су већ завршили, и ја ћу највероватније да завршим каријеру."

Каква је будућност ватерпола у Србији?

"Што се тиче клупског ватерпола, тренутно је на највишем могућем нивоу. Фантастично је што постоји неколико клубова који су претенденти, чак и на европске титуле. Озбиљни смо конкуренти и у Јадранској лиги. Имамо јако добру школу која показује резултате. Надам се да ће тако остати дуго година."

"Што се тиче репрезентације ова екипа је стварно сјајна. Састављена је од фантастичних појединаца и само да видимо како ће функционисати као група. Ја би им дао времена да испричају и испишу своју причу."

И сада о спектаклу који ће бити у суботу на Дорћолу. Опраштете се у утакмици са Италијом. Који су вам били највећи ривали током каријере?

"Имали смо их неколико. Некако највише тих финала смо играли са Италијанима, Шпанцима и Хрватима. Видећете биће то један спектакл. Нећемо ми ту пуно играти, мало ћемо само сметати Дејану Савићу. Мало ћемо га још нервирати, и досађиваћемо публици још само осам минута и то је то од нас."

Да ли ће "шесторица величанствених" и после својих каријера остати у српском ватерполу?

"Апсолутно. Сви ћемо остати у ватерполу на неки начин. Да ли како тренери, да ли на некој функцији. У сваком случају мислим да свако од нас треба да помогне овом спорту, који је многима дао и даје пуно и ми треба на неки начин да му узвратимо."

Рекли сте да вас људи често не препознају на улицама без капица, да ли је то тачно?

"Те капице углавном камуфлирају косу и уши, али људи углавном знају о нама, колико сам ја имао прилике да видим. Доживљавају нас другачије. Оно што је интересантно мисле да смо много већи него што смо у природи. Често мисле да имамо преко два метра и двеста кила итд, али то није тако."