Двојица против свих – тениска надмоћ Синера и Алкараза

У историји спорта, не само тениса, доминације се често препознају тек када прођу. Тек када се појави следећа генерација појединаца или тимова, постане јасно колико је претходна била велика.

Управо зато статистика која каже да су од 2024. године Јаник Синер и Карлос Алкараз освојили 21 од 22 турнира на којима су обојица играли није само занимљив податак, већ потврда доминантне игре двојице тенисера.

Међутим, одмах се намеће старо питање које прати сваку доминацију у спорту: да ли је то последица њихове величине или слабости конкуренције?

Статистика је готово невероватна – гренд слемови, мастерси и други турнири, готово свуда последњих сезона пехар иде или у руке Италијана или Шпанца. Такав низ у тенису је изузетно редак.

Деценијама је тенис био познат по ширини конкуренције и стиловима игре тенисера. Ипак, последње две године као да су сузиле тај простор.

Синер и Алкараз нису само најбољи, они су постали синоним за тренутни систем. Када се појаве на истом турниру, статистика каже да је готово извесно да ће га један од њих и освојити. То у процентима износи 95,45 посто турнира освајају или један или други.

Њихова доминација аутоматски призива поређење са најмоћнијом тројком у историји тенисера.

Сенка "велике тројке"

Тројац Ђоковић-Федерер-Надал обележио је еру не само бројем трофеја, већ и дуготрајношћу на врху, у чему предњачи Новак.

У периоду од 2004. до 2023. године, "велика тројка" јесте држала тенис под контролом, али не и у потпуности – доминација Ђоковића, Федерера и Надала често се ломила у међусобним дуелима, остављајући простор и другима да освоје највеће трофеје, од Вавринке до Марија. Управо зато њихова ера није имала овако "затворен" карактер какав намећу Синер и Алкараз.

У једној деценији готово свака велика титула пролазила је кроз најмање двојицу од њих тројице. Другим речима, доминација је била унутрашња борба тројице титана. Код Синера и Алкараза слика је другачија: за сада изгледа као двополни систем.

Да ли је конкуренција слабија? 

Аргумент о слабијој конкуренцији већ се намеће. Генерација која је следила "велику тројку" никада није успела да преузме потпуну контролу над спортом. Играчи попут Данила Медведева, Алекандера Зверева или Стефаноса Циципаса освајали су трофеје, али никада нису створили трајну доминацију.

Када су Надал и Федерер почели да се повлаче са највеће сцене, отворио се простор који су Синер и Алкараз брзо заузели. Ђоковић је и даље присутан и наставља да се бори на највишем нивоу.

Ипак, управо у томе скептици виде разлог за опрез, део статистичке доминације Италијана и Шпанца приписује се и генерацијском вакууму.

Или су једноставно – превише добри? 

Постоји и једноставније објашњење. Можда конкуренција није слаба, већ су они изузетни. 

Алкараз је већ показао да може да игра врхунски тенис на свим подлогама, док је Синер изградио можда најкомплетнију игру своје генерације, од ритма са основне линије, преко сервиса, до менталне стабилности која се ретко виђа код младих играча.

Ипак, у њиховим дуелима види се нешто што је красило и мечеве Ђоковића и Надала. Превасходно темпо који други играчи једноставно не могу да прате.

Прави одговор на дилему да ли су Синер и Алкараз доминантни због игре или мањка конкуренције доћи ће тек касније, када буду на заласку каријере. Историја спорта често даје одговор тек после десет година. 

Појава нове, конкурентне генерације могла би ретроактивно да умањи утисак о доминацији Синера и Алкараза, представљајући је као последицу "празног простора". Уколико се то не догоди, исти резултати добиће другачије, позитивно значење.

За сада је сигурно само једно: тенис је после двадесет година тројице владара добио двојицу наследника. И питање више није да ли доминирају. То је већ јасно. У посматраном периоду, само је турнир у Мадриду 2024. године остао ван домашаја двојице тенисера, што додатно наглашава њихову доминацију.

Предстоји и мастерс у Мајамију, где ће обојица поново бити међу главним фаворитима, па се очекује да се низ настави и да још један трофеј заврши у рукама Синера или Алкараза.