Енди Мари - Од мрака тениског дна до сунчевих зрака Централног терена

Четири године је прошло од конференције за медије на којој је Енди Мари у сузама, исцрпљен после борбе са сопственим телом, признао да ће му надолазећи Аустралијан опен бити можда последњи турнир у каријери.

"Не осећам се добро. Дуго сам у проблемима и боловима, који трају 20 месеци. Учинио сам све што сам могао како би се кук опоравио. Није много помогло. Боље ми је него пре шест месеци, али још увек осећам јаке болове. Тешко је. Верујем да је ово мој последњи турнир. Не могу да у наредних четири, пет месеци играм кроз болове. Рекао сам мом тиму да могу да издржим до Вимблдона и ту ће бити крај, али чак ни за то не могу да будем сигуран да ли могу“, рекао је двоструки олимпијски шампион и троструки освајач Гренд слемова.

Прошле су године, а Енди Мари је поново доживео громогласан аплауз препуних трибина Централног терена "Ол Ингланд клуба“. На другој страни је био млађи ривал Стефанос Циципас, који је као дечак гледао дуеле "велике четвроке“ светског тениса, чији је члан био управо Енди. Несрећно окретање точка судбине довело је до тога да управо Шкот буде онај са најслабијом каријером у конкуренцији са Надалом, Федерером и Ђоковићем.

Две операције кука

Хрскавица у зглобу кука на који се надовезује бутна кост годинама је морила Ендија. За то време је освојио два Вимблдона, Ју-Ес опен и злато на Олимпијским играма у Лондону и Рио де Жанеиру. Све док 2018. није отишао на операцију. Изостанак и опоравак од болова били су толико дуги да је бивши број један пао на чак 839. место АТП листе, најниже од уласка у професионалне воде.

Ни то није помогло. Потребна је још једна операција. Такозвано "бирмингемско обнављање кука“, захват супротан од тоталне замене кука. Уклонили су му део оштећене кости, додални металну капицу на врх бутне кости и металне чашице у кук.

Повратак са маргине до Централног терена

Постао је тениски маргиналац, момак о ком се причало како је некада играо, а он је био у зрелим играчким годинама. Остала је љубав према тенису и жеља за доказивањем самом себи. Коло по коло. Турнир по турнир. Против млађих, жилавијих, вероватно не и талентованијих, искорењеног ега суперзвезде и шлепања на репутацију са врхунца каријере. Свака Ендијева победа, учешће у финалу било ког мастерса, чак и титула испраћени су аплаузима који другачије одјекују. Тапшање труду и борби са самим собом.

Успео је. Вратио се у свој храм. Место на ком је досегао тениски врх, постао миљеник нације и спасилац британског поноса.

Шкотски теријер који је прошао многе велике битке са најјачим псима, трпео и задавао угризе, нашао се у улози слабијег. Није се предао без велике борбе. Пет сетова против новог амбициозног "штенца", окретнијег и снажнијег. Показао је да није битна величина пса у борби, него величина борбе у псу.