Кајгана Светог Петра

Пролазим не баш стриктни претрес, провлачим акредитацију кроз скенер, улазим у комплекс Ролан Гароса – са леве стране већ око 10.30 ујутру неколико људи чека испред киоска "Перијеа".

На супротној страни момак пуни апарат за сладолед. Он нема много посла тако рано, имаће га сигурно нешто касније.

Кисела вода "Перије" стварно није лоша, то вам каже човек који баш и не воли тај напитак, а на истом месту можете купити сендвиче, кроасане и све оно ситно што не представља прави оброк.

Цене су све само нису ситне – сендвичи се крећу од пет евра па навише, хот-дог је седам, а за пола литре споменуте киселе воде морате издвојити три евра и 80 центи. Постоје и "јефтиније" опције, па тако сендвич или нешто друго, у комбинацији са прилогом, соковима или водом кошта 10-13 европских новчаница.

Мало даље од момка са сладоледом иде први турнирски бутик, потом "Лакостов" бутик (цене је илузорно спомињати), после чега још један пункт хране и пића.

За хамбургере, пице и осталу "озбиљнију" клопу, без двоцифрених апоена не треба ни стајати у ред.

Два локала даље стиже се и до киоска кафе "Лаваца", једног од највећих спонзора париског гренд слема. Редови су ту најдужи. Кратак еспресно износи 2,5 евра, најскупља кафа је шест, али морате имати у виду да за сваку чашу плаћате кауцију. Новац добијате када амбалажу вратите назад.

Дубље у комплексу, између стадиона "Филип Шатрије" и терена број 1, налази се зона у којој су смештени прави ресторани. Ако уопште дођете до места, за сто се не седа без 70+ евра. На менију су обично пасте, месни производи у сосевима, карактеристичним за француску кухињу.

Када смо код француске кухиње, треба напоменути да постоје два ресторана намењена медијима и људима који се налазе у организацији. Ипак , храна је све само не добра. Мајонез стандардно врхунски, пециво такође, али све остало врло проблематично.

На пример, Французи много воле да једу крваво месо, али баааш крваво. И ових наших 11 евра гратиса на акредитацији често оде на нешто веома неукусно.

Напици су приступачнији, они најпознатији коштају око четири евра, пиво је пет, а шампањац "на чашу" иде до 15. Уколико желите читаву флашу, што би млади рекли, морате извадити "две главе" за једно од најпознатијих пенушавих вина на свету.

Чипсеви као да су од злата, не заостају ни они сладоледи са почетка текста. Када се претворе у наш новац, не буду испод 450 динара по комаду.

Цене су овде отприлике два до три пута веће него у граду, али објашњење је врло једноставно.

"Ролан Гарос је један од најпрестижнијих турнира на свету и овде сигурно нећете наћи цене како што су у радњама", рекао је један од продаваца.

Када се у калкулацију урачунају улазнице, сувенири и све од пратеће "опреме", дан на Ролан Гаросу кошта као, позната је изрека, Светог Петра кајгана.

Са хране је требало пребацити се на тенис, не баш увек једноставан посао.

Новак Ђоковић, једини преостали српски тенисер у појединачној конкуренцији, имао је тренинг на којем му је друштво правила цела породица. Мајка Дијана и отац Срђан стигли су да га подрже, а он на крају разменио неколико удараца са децом – Таром и Стефаном.

"Чињеница је да сам другачије третиран и то вероватно има везе са земљом из које сам и дела света из којег долазим", рекао је Ђоковић српским новинарима, а комплетну изјаву ћете током вечери моћи да читате на порталу РТС-а.

Док смо се борили да нас не избаце са "Жан Буена", Роџер Федерер је лако завршио посао против Леонарда Мајера, Јанко Типсаревић и Душан Лајовић су наставили са сјајним партијама у дублу, док су код жена прошле Маркета Вондрушова, Петра Мартић, Џоана Конта...

Новак свој меч са Јан-Ленардом Штруфом игра сутра уз пренос на нашим програмима, тада ћете моћи да погледате и какав је процес куповине улазница за турнир, и да сазнате многе друге занимљивости.

Поздрав из Париза!

Никола Ђукић (NikolaDjukic43)