Утакмица последњег кола квалификација за Европско првенство 2026. године између Србије и Италије, одиграна у Краљеву, завршена је победом домаћина резултатом 28:24.
Тим селектора Далибора Чутуре обезбедио је заслужену победу, а уједно и пласман на континенталну смотру. Радост је била двострука јер су, упркос поразу, и Италијани прошли даље захваљујући повољном расплету.
Треба истаћи да је ово био последњи меч Далибора Чутуре на месту селектора у овом мандату, јер ће га од 1. јула заменити Раул Гонзалес. Чутура је уписао три тријумфа и један пораз са Србијом у званичним, такмичарским мечевима.
Полувреме преокрета
Прво полувреме утакмице између Србије и Италије окончано је нерешеним резултатом 15:15. Први део игре је био изузетно динамичан и борбен, са пуно преокрета и лепих потеза на обе стране. Србија је одлично отворила меч. Већ у прва четири минута повела је са 3:0 захваљујући сјајним одбранама голмана Милосављева и ефикасним акцијама Ђукића, Марсенића и Црноглавца.
Међутим, Италијани су се брзо консолидовали. Изузетно агресивном, високом одбраном успели су да прекину ритам српског тима и серијом голова преокрену резултат у своју корист. Посебно се истицао Хелмерсон, који је својим продорима често долазио до чистих позиција за шут.
Упркос паду у игри средином првог дела, Србија се није предавала. Црноглавац је неколико пута својом борбеношћу и снагом доносио голове у кључним моментима. Вања Илић и Кукић су такође били прецизни када је било најпотребније, док је млади Митровић донео енергију са клупе.
Италијани су током већег дела првог полувремена задржавали минималну предност, често користећи креативност Ромеја и добру игру са црте Паризинија. У последњим минутима првог полувремена видели смо брзу размену голова – Ђукићеву мајсторију и сјајан продор Црноглавца, чиме се Србија вратила у егал, а последњи напад Италије није уродио плодом.
Најбољи су били Црноглавац и Менгон са по четири гола. Милосављев је уписао четири, а Ебнер девет одбрана.
Све у свему, полувреме пуно темпа и узбуђења, са обе стране доста добрих потеза, али и момената недисциплине. Очекивања од наставка меча су велика, јер ниједна екипа не показује намеру да попусти.
Цупарин шоу против Италијана
Србија је у наставку заиграла далеко боље, предвођена феноменалним Владимиром Цупаром који је правио разлику на голу, и расположеним беком Лазаром Кукићем, који је у кључним тренуцима преузимао одговорност у нападу.
Други део игре отворио је управо Кукић соло продором за вођство Србије. Иако су Италијани у неколико наврата долазили до изједначења, Цупара је буквално "спустио ролетну", скидао зицере, седмерце и одиграо једно од најбољих полувремена у каријери у репрезентативном дресу. До 50. минута Србија је стекла значајну предност од пет голова (24:19), коју је сигурно чувала до краја меча.
Одбрана, на челу са Пушицом, играла је дисциплиновано и агресивно, док су у нападу блистали и Немања Илић, сигуран са линије седмерца, као и капитен Марсенић, који је постигао неколико важних голова у контри и полуконтри.
Последњих пет минута Србија је одиграла зрело и сигурно, не дозволивши противнику да се приближи. Цупара је одбранио последњи шут Паризинија и потврдио да је играч утакмице. Аплаузи са трибина испратили су излазак Кукића, а Шијан је ушао у завршници.
Кукић је меч окончао са шест голова, а Црноглавац и Марсенић су постигли по пет. Хелмерсон је дао седам, а Менгон шест голова. Цупара је завршио дуел са чак 14 одбрана, а Милосављев је имао четири, док је на другој страни Ебнер од 40 удараца српских рукометаша зауставио 14.
Србија је квалификације окончала као друга у четвртој групи са осам бодова, иза првопласиране Шпаније која има 10. И Италија је због повољног расплета обезбедила континентално такмичење, као једна од четири најбоље трећепласиране селекције у квалификацијама.
.jpg "Млади рукометаши поразом од Аустрије остали без пласмана на Светско првенство")
